Nužna odbrana je samo jedan od instituta Krivičnog zakonika Republike Srbije koji izaziva veliko interesovanje, kako kod stručne javnosti, tako i kod građana. Svakodnevno smo svedoci nemilih događaja u kojima se nužna odbrana pominje i sa pravom se postavlja pitanja koja je uloga nužne odbrane u pravnom poretku Republike Srbije.

 

Advokat, Aleksandar Jakšić, koji se bavi krivično-pravnom materijom u razgovoru sa odgovornim urednikom LAWLife portala za pravo i privredu dao je odgovore na pitanja koja se odnose na nužnu odbranu.

 

Kako zakon definiše nužnu odbranu, odnosno kakav je položaj nužne odbrane Krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije?

Krivični zakonik Republike Srbije definiše institut nužne odbrane kao odbranu koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad. Takođe, zakonodavac je propisao da delo učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo, a stavom tri člana 19. KZ-a propisano je da se prema učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane kazna može ublažiti. Istim stavom propisano je da ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se čak i osloboditi od kazne. 

 

Znači, nužna odbrana je odbijanje od svog dobra ili dobra drugoga istovremeni protivpravni napad, na taj način što se prema napadaču učini delo koje ima obležje krivičnog dela. Da bi postojala nužna odbrana moraju biti ispunjeni neki zakonski uslovi i onda je nužna odbrana dozvoljena, odnosno nije protivpravna.

 

Uslovi koji su potrebni da bi postojala nužna odbrana su:

 

  • Da napad dolazi od nekog lica;
  • Napad mora biti protivpravan i stvaran;
  • Odbrana mora da bude istovremena sa napadom i mora biti srazmerna napadu

 

Ukoliko su ispunjeni svi ovi zakonski uslovi onda je nužna odbrana osnov za isključenje krivične odgovornosti. To je što se tiče zakonske definicije i pojma nužne odbrane..

 

 

Da li svako ima pravo da brani sebe i/ili drugog i u kojim situacijama je to moguće i na koji način?

Naravno da ima. Svako ima pravo da od sebe ili svog dobra odbije napad, s tim kao što sam naveo mora voditi računa da ne dodje do prekoračenja nužne odbrane, jer u tom slučaju onda ta odbrana postaje protivpravna i predstavlja krivično delo.

 

Šta sve navedeno znači u praksi? Kakva su Vaša iskustva povodom instituta nužne odbrane?

Nužna odbrana u praksi se ceni prilikom svakog konkretnog slučaja. Zakonska definicija postoji samo kao okvir u čijim se granicama sud kreće, ali se ceni u svakom konkretnom slučaju.

 

Svaki slučaj je za sebe posebna priča. Stoga, sud mora biti obazriv priliko ocene svakog pojedinačnog slučaja. Najčešća situacija u praksi je da postoji nužna odbrana, ali da je ona prekoračena, pa sud osuđuje onoga ko je postupao u nužnoj odbrani, ali mu ublažava kaznu.

 

Da li je zakonska definicija nužne odbrane primenjljiva u praksi, odnosno da li se tumači na pravilan i zakonit način?

Na ovom pitanje delimično sam dao odgovor u predhodnom odgovoru. Po meni sud tumači na pravilan način i zakonit način, jer se okolnosti cene u svakom pojedinačnom slučaju, te se ne može generalizovati stav suda. Bitno je da sud kada je to uvek moguće primenjuje institut nužne odbrane, a sada kakva će odluka biti u nekom slučaju to zavisi od  okolnosti samog slučaja.

 

Da li je odbrana svog dobra od pretećeg istovremenog napada institut nužne odbrane i da li je to krivično delo?

Da, ako je istovremena i ako su ispunjeni ostali zakonski uslovi koje sam naveo.

 

Da li je realno da osoba/lice koje se nađe takvoj situaciji da usled straha, uznemirenosti, zabrinutosti, panike adekvatno proceni koja bi to srazmerna sila bila dovoljna da se odbije napadač?

To je jako teško proceniti, zato se u praksi i najčešće susrećemo sa prekoračenjem nužne odbrane. Ovde bih želeo da dodatno objasnim pojam pekoračenje nužne odbrane.

 

Naime, u praksi se često dešava da se od napada lice odbrani na taj način ili što upotrebi odbranu koja je bila neophodna, ali je jačeg inteziteta od napada ili odbrana traje duže od samog napada. U oba slučaja imamo situaciju da je došlo do prekoračenja nužne odbrane. Tada nužna odbrana postaje protivpravna i nedozvoljena i predstavlja krivično delo.

 

Ipak, u tim situacijama  učinioca dela karakteriše okolnost da je do prekoračenja došlo zbog reakcije na protivpravan napad te sudovi iz tog razloga ublažavaju kaznu kada se prekorači nužna odbrana.

 

Kako je propisano stavom 3. člana 19. KZ-a učinilac se može i osloboditi od kazne ukoliko je do prekoračenja došlo usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom. Smatra se da kod osobe koja korisiti nužnu odbranu postoji jedno posebno psihičko stanje u tom trenutku gde ona nije sposobna da shvati značaj dela koje čini usled straha izazvanog napadom, te dolazi do bitno smanjenje uračunjivosti ili neuračunjivosti pa se onaj koji prekorači odbranu može i osloboditi od kazne, jer neuračunjivost je jedan od osnova za oslobađanje od kazne i samog postojanja krivičnog dela, te ako neko postupa u nužnoj odbrani ne čini krivično delo. Nužna odbrana sama po sebi je usko povezana sa uračunjivošću, te se u tom smislu mora i ceniti.

 

Da li napadnuto lice može da zna koje su namere napadača i da se u skladu sa tim "brani"? Kako sud gleda na ove okolnosti?

Pazite, to zavisi od slučaja do slučaja. Nekada je moguće proceniti nameru napadača, a nekada to nije moguće. Na primer, ukoliko neko uperi vatreno oružje u vas, očigledna je namera napadača da vas povredi i očekivano je da će pucati, te u tom slučaju se ne mora čekati da napadač zapuca već je dozvoljeno upotrebiti odbranu i pre samog napada, jer bi čekanje da napadač zapuca obesmislilo odbranu. U tom slučaju će se smatrati da je odbrana bila istovremena i da je nužna i dozvoljena.

 

Sa druge strane, ako na primer, neko preti da će vas napasti a vi tom prilikom primenite odbranu i napadnete to lice, onda nemate uslov za nužnu odbranu, jer napad mora biti istovremen i stvaran. Ili ako neko izvrši krađu i ukrade neku pokretnu imovinu, i tom prilikom počne da beži a vi ga dok beži upucate iz vatrenog oružja svakako će doći do prekoračenja nužne odbrane, jer je napadač već bežao i ne postoji u trenutku kada ga vi povredujete njegov istovremeni napad, on je već prošao.

 

Na primer, šta se dešava u situaciji kada usledi recimo napad pesnicama, a odbrana napadnutog i uplašenog i uznemirenog lica bude pištoljem i/ili nekim drugim oružjem, odnosno oruđem? Da li je to prekoračenje nužne odbrane?

Ovde je u pitanju situacija da je odbrana jača od napada te može doći do prekoračenja nužne odbrane. U pitanju je nesrazmera izmedju napada i odbrane.

 

Zakon traži da intezitet odbrane bude srazmeran napadu. Međutim, postoje situacije kada je upotreba jače sile opravdana i dozvoljena da bi se odbranio napad.

 

U tom smislu je dozvoljeno pri odbrani napadaču naneti i veće zlo od onog koje je on hteo da učini, ali samo ako je takva odbrana bila zaista neophodna da bi se napad uspešno odbio. Jedno iz razloga koje smo naveli a to je afektivno stanje u kome se nalazilo lice koje je napadnuto, a drugo je kada je napad takvog inteziteta da ukoliko se ne bi odbranili jačim sredstvom došli u situaciju da ne možete da se odbranite.

 

Na primer: neki izrazito krupan muškarac napadne devojku koja je znatno sitnije građe i evidentno fizički slabija, tada svakako da ta napadnuta devojka se može odbraniti oružijem ili oruđem koje ima jer odbrana samo fizičkom snagom bi bila besmislena. Ali ako imate situaciju da neko krade kukuruz u polju a vi ga upucate iz vatrenog oružja onda nema ni govora o nužnoj odbrani, jer ste sigurno mogli da uradite mnogo drugih stvari da odvratite napadača od vašeg dobra, a ne da ga na primer ubijete ili mu nanesete teške telesne povrede.

 

 

Koji je to intentzitet sile koji je prihvatljiv da se odbije napad?

Kao što sam već odgovorio u prethodnom pitanju. Intenzitet sile koji je prihvatljiv da se odbije napad treba da bude srazmeran napadu.

 

U javnosti se najavljuju izmene instituta nužne odbrane. Da li, po Vašem mišljenju, važeće zakonsko rešenje koje definiše “nužnu odbranu” treba menjati ili ne?

Po meni ne. I to iz razloga što mislim da je postojeće zakonsko rešenje dobro definisalo nužnu odbranu, te nema potrebe za izmenom samog zakona. Pre je potrebno da se zauzme stav u sudovima prilikom odlučivanju o postojanju nužne odbrane i da se kroz primenu sudske prakse nužna odbrana preciznije definiše.

 

Svakodnevno smo svedoci da mnogi zakoni ostanu samo “mrtvo” slovo na papiru I ne primenjuju se ili se selektivno primenjuju, a svakako da jedan, odnosno niti jedan zakon ne može urediti i predvideti sve životne situacije, tako da je moje mišljenje da sudovi kroz praksu moraju da preciznije definišu kako nužnu odbranu tako i druge institute u Krivičnom zakonodavstvu.

 

Bojim se da ukoliko bi se primenio sistem kakav postoji u anglosaksonskom pravu (posebno u Američkom pravu) došlo bi do brojinih zloupotreba instituta nužne odbrane, jer mislim da mi još kao društvo u celini nemamo svest o poštovanju zakona i njegovoj primeni. U svakom slučaju nužna odbrana se ne može generalizovati, jer kao što sam naveo uslovi i primena iste zavise od mnogobrojih okolnosti u svakom pojedinačnom slučaju, te stoga smatram da nema potrebe da se menja postojeća zakonska odredba.

 

 

Foto: Redakcija LAWlife

Autor: Redakcija LAWlife