Postoje oblasti u pravu koje nisu u dovoljnoj meri zaživele u Republici Srbiji, a samim tim nisu zauzele odgovarajuće mesto u svakodnevnom životu kako pravnika, tako i privrede. Intelektualna svojina je jedna od tih oblasti.
Intelektualna svojina podrazumeva širok spektar različitih kreacija uma kojima su priznata vlasnička prava.
Današnji sagovrnik LAWLife portala za pravo i privredu je Ljubomir Kljajić, pravni ekspert za pravo intelektualne svojine koji je u eksluzivnom razgovoru približio pojam intelektualne svojine i koje su to kreacije uma kojima su priznata vlasnička prava (pronalasci, književna i umetnička dela i sl.)
Odbranili ste master rad pod nazivom: „Imovinsko iskorišćavanje poslovne tajne sa aspekta nekomercijalnih pravnih subjekata„. Možete li nam reći nešto više o tome?
Rad se pre svega odnosi na sagledavanje najznačajnijih pravnih aspekata poslovne tajne kao i pitanje njene uloge u poslovanju nekomercijalnih pravnih subjekata (poput univerziteta, fakulteta).
Rad se bavi i nekim praktičnim pravnim "krivinama" koje su se javile kao posledica "instaliranja" ovog pre svega anglosaksonskog pravnog instituta u naš pravni sistem (pravna priroda, iskorišćavanje, zaštita, odnos sa drugim granama prava (poput prava intelektualne svojine) i institutima poput "know how".
Kako savetovati privredu, odnosno nosioce privrednog života da zaštite intelektualnu svojinu?
Kao što biste zaštitili zgradu od požara osiguranjem, zaposlene od bolesti ili profesionalnog oboljevanja tako i intelektualne tvorevine koje su rezultat privrednog poslovanja treba zaštiti putem raspoloživih režima pravne zaštite intelektualne svojine (poput patent zaštite, žiga, autorskog i srodnih prava, prava industrijskog dizajna itd). Ipak je i to oblik svojine.
Vrlo su retke kompanije, naročito u svetu, koje ne brinu o zaštiti intelektualnih tvorevina. Izaći na tržište a pri tome ne obezbediti zaštitu svom proizvodu ili usluzi u smislu prava intelektualne svojine je ravno samoubistvu u poslovnom smislu. Konkurencija je jaka i često nemilosrdna.
Nikome nije u interesu da potroši vreme, energiju i novac na proizvod, koji će sutra neko slobodno koristiti, kopirati i prodavati dalje. Dakle, zaštitite svoju intelektualnu svojinu!
Da li je moguće da se unaprede mehanzimi za nadzor koji će doprineti i poboljšati zaštitu intelektualne svoje, ali i zaštitu autorskog i srodnih prava?
Apsolutno, jer bez efikasnog izvršnog i sudskog aparata, priznato pravo intelektualne svojine (poput recimo patenta) je praktično beskorisno.
Dakle mora da postoji jak mehanizam koji će nosioca tih prava zaštiti od povrede istih na način što će se učinilac povrede adekvatno sankcionisati, a u isto vreme i ohrabriti na intelektualno stvaralaštvo.
Kakav je odnos zaštite intelektualne svojine sa pravom Evropske Unije. Da li i u tom pogledu Republika Srbija ima neke obaveze i/ili eventualno neka ograničenja?
Republika Srbija je kao zemlja ratifikovala veliki broj međunarodnih akata kojim se obavezala na određene standarde u pogledu zaštite intelektualne svojine. Neki od dokumenata su TRIPS sporazum, Bernska konvencija, Pariska konvencija, WCT ugovor itd. Isto važi i za dokumenta Evropske unije što u oblasti patenata, žigova industijskog dizajna, poslovne tajne itd.
Jedan od značajnih primera je da iako nije punopravna članica EU, Republika Srbija je članica Evropske patentne organizacije (EPO) kao posledica ratifikacije Konvencija o evropskom patentu. Da nije, evropski patent ne bi mogao biti priznat u Republici Srbiji. Slično je i sa PCT patentnom prijavom.
Kakav je položaj plagirane, odnosno krivotvorene robe u našem pravnom sistemu?
Roba koja je proizvedena ondnosno uvezena na teritoriju Republike Srbije a kojom se vrši posredna ili neposredna povreda prava intelektualne svojine može biti predmet sudske ili upravnopravne zaštite.
U zavisnosti od postupka, roba može biti privremeno oduzeta do donošenja konačne sudske odluke, uništena od strane carinskog organa ili po nalogu suda na osnovu pranvosnažne presude zajedno sa predmetom odnosno alatom kojim se proizvela roba koja vrši povreda prava uništiti ili preinačiti.
Koje sve institucije u Republici Srbiji sprovode zaštitu prava intelektualne svojine?
U Republici Srbiji postoji sudska (građanskopravna i krivičnopravna) i upravna zaštita prava intelektualne svojine.
Sudsku zaštitu u građanskim sporovima sprovode viši i privredni sudovi u prvom stepenu, dok u drugom stepenu postupaju apelacioni sudovi odnosno Privredni apelacioni sud.
Upravnopravna zaštita poverena je organima uprave - inspekcijama, Poreskoj upravi i Upravi carina koji zaštitu prava intelektualne svojine sprovode u posebnom upravnom postupku.
Poruka za kraj čitaocima LAWLife portal za pravo i privredu
Čitaocima bih poručio da se uzdržavaju od bilo kakve povrede tuđih prava intelektualne svojine počev od nelegalnog preuzimanja filmova sa interneta, kopiranja knjiga, preuzimanja muzike i vizuelnih sadržaja bez plaćanja odgovarajućih naknada autorima i izdavačima, korišćena piratskih softverskih programa i slično. Čak i ukoliko niste spremni da platite, postoje legalni načini da se, ako ništa bar poslužite nečijim intelektualnim dobrom.
Intelektualne tvorevine čine napredak društva i bez njih ne bi svet postojao kakav danas jeste.
Posavetujte se sa pravnim ekspertima u vezi sa zaštitom intelektualnih tvorevina. Nekada su u početku male i naočigled beznačajne ideje poput znaka "jabuke" (prim.aut. Apple) danas jedan od najuticajnijih svetskih brendova, što ne bi bilo da nije obezbeđena adekvatna zaštita prava intelektualne svojine.
Mnogo sreće u daljem radu, sve pohvale za LAWLIfe portal i magazin.
Foto: Redakcija LAWlife
Autor: Redakcija LAWlife
