Osnivanje Venture Capital fondova u Srbiji
U jeku razvoja startap kulture u našoj zemlji i početka rada na strategiji razvoja startap ekosistema sa jedne strane i donošenja nove regulative koja se odnosi na investicione fondove u Srbiji sa druge strane Anina Todorović, direktorka Sektora za međunarodnu saradnju i razvoj Komisije za hartije od vrednosti je načinila svojevrsni priručnik za osnivanje u našoj zemlji u svetu već široko poznatih venture capital fondova, odnosno fondova preduzetičng kapitala.
U okviru svojih zaduženja u Komisiji za hartije od vrednosti, Anina, između ostalog, koordiniše i poslove usklađivanja propisa za čiju primenu je Komisija nadležna sa pravom Evropske unije. U tom smislu je i svoj akademski i profesionalni put nakon osnovnih studija nastavila završetkom i master studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde je uspešno odbranila master tezu iz oblasti evropskih integracija na temu transpozicije direktiva EU koje se odnose na investicione fondove u domaće zakonodavstvo.
Anina, možete li nam objasniti šta su to zapravo Venture Capital fondovi i čemu su namenjeni?
Venture Capital fondovi predstavljaju pre svega efikasan način finansiranja mikro, malih i srednjih preduzeća. Naime, ovi fondovi su osmišljeni tako da svoju imovinu ulažu pretežno u novoosnovane privredne subjekte ili subjekte u početnim fazama poslovanja koji pokazuju potencijal za ubrazani rast i širenje poslovanja, najčešće u IT sektoru ili industrijama u razvoju.
Dakle, ciljni subjekti za finansiranje od strane VC fodnova su mladi biznisi koji su okrenuti inovativnim tehnologijama i koji tek treba da se validiraju i pozicioniraju na tržištu. VC fondovi mogu u tom smilsu predstavljati izvor početnog, preduzetničkog kapitala za ove nove kompanije pri početku njihovog poslovanja. Imovina ovih fondova se prevashodno ulaže u akcije ili udele perspektivnih startap kompanija koje često imaju problema sa pronalaženjem klasičnih izvora finansiranja kao što je zaduživanje kod banaka, te se moraju okrenuti alternativnim izvorima finansiranja kako bi mogli da pokrenu svoje poslovanje.
U tom pogledu finansiranje putem VC fondova predstavlja novinu za domaće startap kompanije, imajući u vidu da je ova mogućnost pružena domaćim kompanijama tek donošenjem novog Zakona o alternativnim investicionim fondovima krajem 2019. godine i pratećih podzakonskih akata 2020. godine.
Možete li nam reći nešto više samim alternativnim investicionim fondovima, odnosno o novom zakonu koji je omogućio osnivanje ovih entiteta?
Zakon o alternativnim investicionim fondovima reguliše između ostalog i VC fondove koji predstavljaju jednu vrstu iz široke lepeze alternativnih investicionih fondova predviđenih u skladu sa novom regulativom. Pre svega u cilju razvoja tržišta kapitala i poboljšanja uslova za investiranje, te privlačenja kako domaćih tako i stranih investitora na domaće tržište kapitala, a potom i radi usklađivanja domaćeg regulatornog okvira sa pravom EU, tokom 2019. i 2020. godine je završen je rad na kompletnoj zakonskoj regulativi investicionih fondova.
U skladu sa EU propisima, materija alternativnih invetsticionih fodova je i u Srbiji odvojena u poseban zakon koji ove fondove izdvaja od tzv. UCITS fodnova koji ulažu u prenosive hartije od vrednosti i koji su regulisani posebnim zakonom. Već iz samog naziva alternativni, vidimo da se radi o fondovima koji ne potpadaju pod kategoriju konvencionalnih, odnosno tradicionalnih investicionih fondova, već da se zapravo radi o jednom šarenolikom skupu fondova koji svoje investicije mogu, pored klasičnih finansijskih instrumentata u koje fondovi redovno ulažu, usmertiti i ka nešto rizičnijim i raznovrsnijim tipovima imovine, kao što su, primera radi, nekretnine, umetnine, te i vlasnički instrumenti novosnovanih privrednih subjekata u koje ulažu konkretno VC fondovi. Dakle, Zakon o alternativnim investicionim fondovima reguliše osnivanje i upravljanje alternativnim investicionim fondovima, kao i osnivanje i poslovanje njihovih društava za upravljanje, te poslove i dužnosti depozitara koji nadziru njihov rad.
Ko može ulagati u VC fondove?
VC fond se uvek osniva, odnosno organizuje (ukoliko se radi o fondu bez svojstva pravnog lica) kao fond sa privatnom ponudom. Naime, mali „retail“ investori nemaju mogućnost ulaganja u ovu vrstu fondova imajući u vidu „high-risk/high-return“ princip na kome ovi fondovi počivaju, odnosno činjenicu da uprkos mogućnosti značajno uvećanog povrata uloženih sredstava ipak predstavljaju jednu vrstu rizičnije investicije za potencijalne investitore.
Ulaganje u ove vrste fondova je stoga, za razliku od fondova sa javnom ponudom u koje mogu ulagati i mali investitori, rezervisano samo za iskusne, odnosno profesionalne investitore u smislu Zakona o tržištu kapitala, kao i za jednu novu kategoriju investitora predviđenu Zakonom o alternativnim investicionim fondovima – poluprofesionalne investitore koji jednokratno ulože od 50.000 evra u fond i za koje se proceni da imaju dovoljno znanja i iskustva kako bi razumeli rizike ovakvog tipa ulaganja. Sa druge strane, što se tiče privrednih subjekata u koje VC fondovi mogu ulagati svoju imovinu, podzakonska regulativa koja prati Zakon o alternativnim investicionim fondovima daje jednu poprilično široku definiciju subjekata podobnih za ovaj vid finasiranja, te u tom smislu postoji široki spektar kompanija koje potencijalno mogu imati benefita od ovog vida finansiranja.
Kako se osniva VC fond i koliko je ovaj proces komplikovan?
Samo osnivanje, odnosno licenciranje VC fondova ne predstavlja tako komplikovan proces iako se inicijalno možda može steći takav utisak. Komisija za hartije od vrednosti je regulatorni organ koji je određen kao nadležan za izdavanje dozvola u skladu sa Zakonom o alternativnim investicionim fondovima. Pre osnivanja, odnosno organizovanja samog fonda, potrebno je najpre dobiti dozvolu Komisije za rad društva za upravljanje alternativnim investicicionim fondovima koje će upravljati budućim VC fondom, odnosno licenciranje društva za upravljanje fondom predstavlja nužan preduslov za osnivanje samog fonda.
Dakle, lice koje namerava da osnuje društvo za upravljanje fondom je dužno da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za rad. Naravno, predmetni zahtev može podneti i već osnovano akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću ukoliko ispunjava sve zahteve predviđene zakonom koje se odnose pre svega na osnovni kapital društva, opšte organizacione i kadrovske zahteve, sisteme upravljanja rizicima i likvidnošću i slično.
Nakon donošenja rešenja Komisije o izdavanju dozvole za rad i nakon upisa delatnosti u Registar privrednih subjekata društvo može započeti sa obavljanjem delatnosti za koje je dobilo dozvolu za rad, odnosno pristupiti sledećoj fazi procesa – osnivanju, odnosno organizovanju samog fonda. Nakon prijema zahteva za osnivanje, odnosno organizvanje fonda i kompletne dokumentacije koja se dostavlja uz zahtev, Komisija donosi rešenje kojim izdaje dozvolu za osnivanje, odnosno organizovanje i upravljanje VC fondom. Istim rešenjem Komisija daje i saglasnost na pravila poslovanja koja predstavljaju osnovni dokument fonda i saglasnost na odabir depozitara kog je društvo za upravljanje fondom dužno da odabere za svaki fond koji osniva, odnosno organizuje. Odabir depozitara stoga takođe predstavlja jednu bitnu fazu prilikom osnovanja VC fonda.
Zakon predviđa da depozitar alternativnog investicionog fonda osnovanog u Srbiji može biti isključivo kreditna institucija sa sedištem u Srbiji koja ima saglasnost Komisije za obavljanje poslova depozitara za taj konkretan fond. Depozitar fonda je osmišljen u skladu sa EU regulativom tako da predstavlja nezavisnu treću stranu koja je zadužena za kontrolne poslove koji se odnose na nadgledanje i proveru obaveza koje je fond, odnosno društvo za upravljanje dužno da ispunjava, praćenje toka novca fonda i poslove čuvanja imovine fonda. Na kraju, celokupan proces osnivanja VC fonda može se zapravo podeliti u dve etape: osnivanje društva za upravljanje fondom i osnivanje samog fonda, zajedno sa pratećom obavezom odabira depozitara kao kontrolora poslovanja fonda.
Na kraju, ko može imati najviše koristi od ove vrste fondova?
Možemo zaključiti da finansiranje startap kompanija putem VC fondova predstavlja „win-win“ situaciju kako za same kompanije, tako i za investitore u fond, imajući u vidu činjenicu da mlade kompanije na ovaj način mogu na prilično lak i brz način doći do sredstava za razvijanje i širenje svojih poslovnih poduhvata, dok pojedinačni investori mogu očekivati višestruk povrat svojih investicija sa rastom i razvojem kompanije u koju je VC fond uložio svoja sredstva, a naročito imajući u vidu da su svoja sredstva poverili društvima za upravljanje fondovima sa licencom Komisije za hartije od vrednosti kojima je redovna delatnost upravo upravljanje ovom vrstom fondova i koja imaju dovoljno znanja i iskustva za sporovođenje kvalitetne investicione politike u korist članova fondova kojim upravljaju.
Prezentaciju Anine Todorović „Licenciranje i poreski tretman VC fondova u Srbiji“ možete pogledati ovde.
Foto: Redakcija LAWlife
Autor: Redakcija LAWlife
