Slobodni slikar. Avanturista. Strastveni putnik. Igrač folklora. Veran čuvar tradicije.
LAWLife portal za pravo i privredu sa ponosom predstavlja Anu Tadić, studenta IV godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Identitet kao semiološki izuzetno složeni pojam, doživljaj kontinuiteta i neprekidnog postojanja u vremenu i prostoru, svoje korene vuče iz zajednice u kojoj osoba živi.
Od trenutka kada sam osvestila ove sekvence moga bića bilo mi je važno da težim van granica trivijalnog, čak i ako u tome katkada nisam uspela pod pritiskom nepodnošljivog, materijalnog sveta.
Zanimljivo mi je tragati za najvažnijim putevima ovog pojma, ujedno hrleći ka erudiciji i želji za obeležavanjem sopstva, u kojima vidim spasenje.
Narodna tradicija i kultura su važan segment ljudskog identiteta. Kultura je jedna od ključnih tačaka za udruživanje različitih naroda, ali i podloga za razvoj novih prijateljstava. Čini mi se da smo kompletna bića ukoliko smo utemeljeni u svojoj kulturi, istovremeno poštujući i ceneći tuđu. Ovaploćenje ove ideje desilo se u srpskom kulturnom centru ”Vuk Stefanović Karadžić”.
Igram folklor već petnaest godina. Zaljubila sam se u prvoj deceniji svog života u narodne običaje, igre, pesme i muziku. Nastupanje na pozorišnoj sceni, zvuk orkestra i aplauz publike izazivaju u meni osećanje istinske sreće.
Završila sam osnovnu školu kao Vukovac, a gimnaziju kao odličan učenik. U srednjoj školi su mi se iskristalisale i utvrdile određene želje. Tada je nastala ljubav prema pravu. Upisala sam Pravni fakultet u Novom Sadu 2017. godine. Četiri godine studiranja su protekle nestvarno. Nakon svake godine bila sam utvrđenija u uverenju da je pravo adekvatan poziv za buduće zanimanje. Kada konačno budem držala diplomu u svojim rukama, trudiću se da da jednim delićem ispravim surovu sliku nepravde koja hara čitavim našim svetom.
Volela bih da se ostvarim u diplomatskim vodama. Upravo ta oblast prava me neizmerno privlači, jer osećam da bih tamo mogla da ispoljim autentičnost i ostvarim svoje ambicije. Aktivna sam učesnica različitih vannastavnih i dodatnih aktivnosti, sekcija za simulaciju suđenja, pravnih klinika, pravnih škola i obuka. Učestvovala sam na konkursima za pisanje eseja na najrazličitije teme. Ponosna sam što je nekoliko mojih radova odnelo pobedu.
Neretko se može čuti da sam umetnička duša. Pored istorije i srpskog jezika i književnosti, likovna kultura mi je bio omiljeni predmet u školi. Ipak odmalena prema slikarstvu osećam posebnu strast. Umetničko izražavanje je otisak mog življenja. Volim da stvaram, da izrazim svoja osećanja i viđenja na platno. Volela bih da budem u prilici da izložim svoja dela u galeriji umetničkih slika. Nadam se da ću jednog dana imati i svoju galeriju. Pobornik sam čovekovog izražavanja kroz umetničko delovanje. Izuzetno je kada je čovek u mogućnosti da da doprinos za druge, zajednicu, pa na kraju i za svet. Udruženi podvizi mogu učiniti veliki korak napred za celo čovečanstvo.
Takođe, volim da se izražavam i literarno. Neizmerna mi je želja da napišem knjigu i izrazim ideje dubokog sukoba pojedinca i neprestane borbe sa sredinom. No, ne žurim, umetničko izražavanje bilo koje vrste je veoma složen i dugotrajan proces.
Oduševljava me što je naše globalno platno multikulturalno. Obiluje raznolikošću jezika i kultura. Još jedna moja strast je učenje i poznavanje stranih jezika. Kao bipatrid vučem srpske i mađarske korene. Iako nam je u obrazovni sistem donekle nametnut engleski i nemački jezik, ali zbog te vis absoluta sam dobila znanje i priliku da se približim upravo tim narodima i pokušam da razumem njihovu kulturu. Želja mi je da usavršim pomenute jezike, ali i da naučim ruski i španski jezik. Iščekujem da krenem da učim i savladam jezike, ali jedina prepreka, ujedno i odskočna daska željama smo sami mi.
Pored školskih, sada već pri kraju i fakultetskih obaveza, radim kao lični pratilac deteta sa posebnim potrebama u zabavištu. To je ujedno i jedno od mojih najvećih zalaganja i posvećenosti. Perspektiva ovog zanimanja mi je pružila neizmerno iskustvo i novu dimenziju pogleda na svet. Neopisivu radost sam osetila kada mi je neverbalno dete kojem pružam pomoć u funkcionisanju u vrtiću uputilo prve reči ”Vidite Ana nacrtala”.
Najzad, kada nam sunce obasja obraze, možete me videti za pultom male, roze poslastičarnice u mom rodnom gradu, u kojoj radim tokom letnjih sezona punih pet godina. Ova vrsta iskustva je vrlo korisna, jer sam naučila poseban vid komunikacije i pristupa sa drugim ljudima. Volim da se oprobam u mnogim stvarima i da pomeram granice zone komfora.
Foto: Redakcija LAWlife
Autor: Redakcija LAWlife
