Bogdan Vujović je pravnik sa master diplomama iz međunarodnog poslovnog prava i investicionog bankarstva koji se bavi davanjem pravnih saveta digitalnim kompanijama. Bogdan je specijalizovan za oblast digitalne imovine, blokčejna, FinTech-a, zaštite podataka o ličnosti.
Pored bavljenja pravom, godinama prati industriju blokčejna i digitalne imovine gde je razvio veliko interesovanje i strast za oblast token ekonomije i DeFi. Želi da spoji pravo sa novim tehnologijama i da svoj doprinos i učestvuje u razvoju digitalnog ekosistema zasnovanog na blokčejnu, digitalnoj imovini i token ekonomiji kroz pravno savetovanje kompanija i širenje svesti putem edukacije i prisustva u medijima.
Učestvovao je kao suosnivač i investitor u nekoliko startap projekata. Redovan je učesnik i govornik na domaćim i međunarodnim konferencijama. Bivši je reprezentativac Srbije u Ashihara karateu i kandidat za crni pojas.
Veoma je retko i neuobičajeno da se pravnici interesuju za digitalnu imovinu, blokčejn i sl. Koji su razlozi da se, kao pravnik, zainteresujete za oblast digitalne imovine?
To je dobro pitanje! Naime, kada sam pre 5 godina prvi put došao u kontakt s digitalnom imovinom i blokčejn tehnologijom, osetio sam uzbuđenje i u meni se javila želja da što više saznam. Čitao sam sve što sam uspeo da nađem, kupovao i prodavao kriptovalute, čak sam i pokrenuo nekoliko projekata. Shvatio sam da su blokčejn i digitalna imovina budućnost i da želim da budem deo toga. Želim da pomognem pojedincima i kompanijama i da podelim svoja znanja i iskustva o digitalnoj imovini kroz pravno savetovanje, ali i kroz edukaciju i širenje svesti o značaju digitalne imovine i mogućnostima koje donosi.
Kako ocenjujete donošenje Zakona o digitalnoj imovini?
Donošenje Zakona o digitalnoj imovini kao i sam Zakon ocenjujem pozitivno. Do donošenja Zakona, ova oblast je bila praktično neregulisana, što je otvaralo različite mogućnosti tumačenja što je za posledicu imalo pravnu nesigurnost. Smatram da je veoma značajno to što je Srbija među prvim zemljama u svetu koja je u potpunosti pravno i poreski regulisala oblast digitalne imovine. Zahvaljujući tome, verujem da postoje realne šanse da pored razvoja domaće scene (koja je već dosta jaka, ali i uprkos tome ima ogroman potencijal za rast), Srbija privuče i strani kapital i znanje, čime se može pozicionirati kao svojevrstan kripto/blokčejn hab u ovom delu sveta.
Koje su po Vašem mišljenju najveće praktične mogućnosti koje Zakon o digitalnoj imovini donosi privredi?
Mislim da Zakon donosi razne mogućnosti privredi, od ulaganja, pa do izdavanja digitalne imovine, sekundarnog trgovanja, uspostavljanja zaloge na digitalnoj imovini itd. Međutim, ako bih nešto morao da izdvojim, to bi definitivno bila mogućnost prikupljanja kapitala putem izdavanja digitalnih tokena. Na ovaj način se malim i srednjim privrednim društvima (a posebno startapima) omogućava inovativan, a pre svega zakonski uređen mehanizam finansiranja koji im ranije nije bio dostupan. Naime, usled nedovoljne razvijenosti finansijskih tržišta u Srbiji koja se ogleda u nedostatku alternativnih načina prikupljanja kapitala poput Venture Capital fondova, odsustvu Angel investitora, najčešće dostupna opcija privrednim društvima da prikupe kapital bile su banke koje zahtevaju određenu istoriju poslovanja i sredstva obezbeđenja, a znamo da startapi koji su na početku svog poslovanja uglavnom ne ispunjavaju te uslove.
Sada je moguće zaobići tradicionalne igrače na finansijskim tržištima putem izdavanja digitalnih tokena. Zauvrat investitori bi mogli da dobiju pravo na korišćenje proizvoda ili usluge na čijem se razvoju radi pod povoljnijim uslovima (utility token) ili pravo na učešće u budućim prihodima koje projekat generiše (security token). Naravno, moguće je token strukturirati tako da sadrži odlike i utility i security tokena (hibridni token).
Napominjem da prikupljanje kapitala putem izdavanja digitalnih tokena nije rezervisano samo za startape, već i za sva ostala privredna društva. Tako, možemo zamisliti situaciju u kojoj investitor koji namerava da izgradi poslovni kompleks umesto podizanja kredita u banci (koje je po pravilu praćeno i skupim bankarskim garancijama) emituje određen broj digitalnih tokena na blokčejnu zainteresovanim investitorima. Na ime uloženog kapitala, investitori mogu dobiti procenat od budućih prihoda koje taj poslovni kompleks generiše.
Takođe, moguće je putem izdavanja tokena uložiti u ranim fazama u karijeru sportske ili muzičke zvezde i u slučaju kasnijeg uspeha učestvovati u dobiti koju je ta zvezda ostvarila. Celokupan proces je potpuno transparentan i automatizovan zahvaljujući blokčejnu i pametnom ugovoru. Na ovaj način i izdavalac je izvršio diversifikaciju izvora finansiranja, a investitori su dobili pristup novim vrstama investicija. Ono što je posebno zanimljivo je to da je tokenima moguće trgovati na sekundarnom tržištu, čime se zahvaljujući tokenizaciji prava sadržanog u tokenu, faktički otvara potpuno novo tržište koje ranije nije postojalo.
Da li po Vašem mišljenju postoje odredbe Zakona o digitalnoj imovini ili podzakonskih akata koje su nepotrebna i koje otežavaju poslovanje?
Iako, načelno smatram da je Zakon dobar i da predstavlja veliki iskorak za čitav ekosistem, a i za Srbiju, naravno da nije bez mana. Prva od tih mana je da su sva pravna lica i preduzetnici koji nabave digitalnu imovinu, a da nije preko pružaoca usluga (koji po automatizmu prijavljuje tu transakciju) dužna da tu transakciju prijave nadzornom organu. To znači da primera radi pravno lice i preduzetnik koji nabavi digitalnu imovinu na OTC tržištu ili je izrudari dužno da tu transakciju prijavi nadzornom organu (Narodna banka Srbije ili Komisija za hartije od vrednosti). Iako, mogu da razumem nedvosmislenu nameru zakonodavca da sve transakcije sa digitalnom imovinom izjednači sa FIAT valutama, smatram da ovo predstavlja nepotreban teret pravnim licima i da ova odredba neće biti lako izvršiva i sprovodljiva u praksi.
Druga mana bi bila ta da podzakonska akta navode kao jedan od uslova za člana uprave odnosno rukovodioca pružaoca usluga najmanje 3 godina iskustva (izuzetno i 1 godinu) na rukovodećem položaju u licu u finansijskom sektoru ili u privrednom društvu, odnosno pravnom licu čija je delatnost slična poslovima u vezi s pružanjem usluga povezanih s digitalnom imovinom (npr. pružanje usluga povezanih s drugom vrstom digitalne imovine, delatnosti informacionih tehnologija i portfolio menadžeri).
Imajući u vidu novost industrije digitalne imovine i pretpostavljenu želju zakonodavca da podrži industriju, postavljamo pitanje da li je neophodno postavljati ovakve uslove za lica koje će rukovoditi pružaocima usluga, tim pre što do sada prvenstveno usled neregulisanosti materije digitalne imovine nije postojala prilika da neko tek tako bude „na rukovodećoj poziciji u privrednom društvu čija je delatnost slična poslovima u vezi s pružanjem usluga povezanih s digitalnom imovinom.“ Dodajmo ovome činjenicu i da banke i druge finansijske organizacije do sada nisu imale dodira sa svetom digitalne imovine (čime niko od rukovodilaca nije mogao doći u dodir sa digitalnom imovinom u okviru obavljanja svog posla), niti da su portfolio menadžeri posebno trgovali digitalnom imovinom u Republici Srbiji i lako možemo doći do zaključka da ove odredbe (iako osnovano pretpostavljamo donete u cilju zaštite korisnika ovih usluga) u najmanju ruku stvaraju nepotrebno opterećenje koje može otežati razvoj ove industrije ili rezervisati ga samo za krupne igrače koji imaju dovoljno kapitala i logistike da ispune sve postavljene uslove (ili još gore uvoz visoko kvalifikovane radne snage iz inostranstva koja bi ispunjavala pomenute uslove).
Kako generalno ocenjujete pravnu regulativu startap zajednice?
Trenutnu pravnu regulativu startap zajednice ocenjujem kao veoma povoljnu i podsticajnu. Tako je inovativnim startapima primera radi omogućeno da pored dupliranja troškova istraživanja i razvoja u poreskom bilansu, iskoriste i poresku olakšicu kojom kvalifikovani prihod nastao komercijalnim iskorišćavanjem deponovanog autorskog ili srodnog prava kao i pronalaska mogu da izuzmu iz osnovice poreza na dobit pravnih lica do iznosa od čak 80%. Kombinovanjem navedene dve olakšice, moguće je potpuno legalno platiti nula poreza na dobit pravnih lica.
Međutim, ni to nije sve. Dostupno je i potpuno poresko oslobođenje poreza i doprinosa na zarade osnivača do 150.000 dinara, ali i različite olakšice za zapošljavanja povratnika. Pored toga dostupni su i različiti domaći i EU fondovi koji dodeljuju sredstva za razvoj inovativnih biznisa. Apelujem ovim putem na sve zainteresovane subjekte da prate rad portala Lawlife.rs gde pored sjajnih stručnih tekstova, mogu da saznaju i koje sve olakšice i mogućnosti su im dostupne.
Takođe, kao posebno zanimljivu bih pohvalio i zakonsku mogućnost sticanja udela u privrednom društvu od strane zaposlenih. Smatram da je ovo sjajan podsticaj i najbolja moguća motivacija svim zaposlenima, pogotovo u kompanijama iz digitalnog sektora koji rade na razvoju inovativnih rešenja i koje se nadaju budućoj akviziciji od strane veće kompanije ili izlasku na berzu. Zanimljivo je da nijedna kompanija nije napravila više milionera od svojih zaposlenih nego Microsoft i to upravo putem ovog instituta.
Da li biste želeli nešto za kraj da poručite posetiocima LAWLife portala za pravo i privredu?
Želeo bih da poručim svim Vašim čitaocima da hrabro krenu u realizaciju svojih ideja, jer u Srbiji nikad nije bilo bolje vreme za pokretanje digitalnih biznisa nego sada.
Pored donošenja Zakona o digitalnoj imovini i spomenutih olakšica, čini mi se da sazreva i svest o mogućnostima koje nove tehnologije donose kao i da je sve veći broj ljudi koji želi da pokrene svoj biznis. Ne zaboravite na tom putu da pored odabira pravog tima, strategije razvoja svog biznisa, posvetite pažnju i pravnim pitanjima, koje vam pored sprečavanja bezbrojnih problema u budućnosti, mogu doneti i značajne uštede i to na početku kad je najpotrebnije.
P.S. Za kraj, pozvao bih Vaše čitaoce da nastave da prate LAWLife portal za pravo i privredu, jer će u narednom periodu izlaziti serija članaka posvećenih praktičnoj primeni najvažnijih instituta iz Zakona o digitalnoj imovini.
Bogdan Vujović, pravni savetnik, specijalista za oblast digitalne imovine
oto: Redakcija LAWlife
Autor: Milan Čukić
