Obrazovanje je najmoćnije oružje,
koje možete upotrebiti da promenite svet.
Sagovornik LAWLife portala za pravo i privredu je Ivana Bodrožić, vanredna profesorka na Kriminalističko - policijskom Univerzitetu sa kojom smo imali priliku da razgovaramo o sadržajnom, kvalitetnom, raznovrsnom profesionalnom i akademskom iskustvu, studijama i studiranju, kao i jednim delom o aktuelnim temama iz oblasti krivično pravne materije i da posetiocima LAWLife portala pružimo veoma korisne i poučne savete.
Sa jedne strane, Vaša profesionalna biografija je zaista impresivna i sadržajna, a primetno je da se konstantno usavršavate i obrazujete. Sa druge strane majka ste tri devojčice. Kako uspevate da uskladite bogat profesionalan i privatan život?
U osnovi i jednog i drugog dela mog života nalazi se velika ljubav, kako prema porodici sa jedne strane, tako i prema odabranoj profesiji. Nastojim da sledim misao velikog Getea da "uvek imamo dovoljno vremena ako ga pravilno koristimo".
Doktorirali ste na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa temom „Krivičnopravno reagovanje na terorizam“. Koliko je u današnjem vremenu navedena tema aktuelna?
I nakon proteka jedne decenije od početka istraživanja na ovu temu, smatram je nepresušnim izvorom inspiracije i nezaokruženom pričom, po pitanju normativnog oblikovanja krivičnopravne zaštite od ovog teškog oblika kriminaliteta.
Terorizam je, suštinski okarakterisan strahom, izazov za demokratsko društvo, u smislu potrebe očuvanja balansa između preko potrebne zaštite, sa jedne strane, i ograničenja osnovnih sloboda i prava čoveka i građanina, sa druge.
Budući da se relevantni evropski dokumenti kojima se vrši kriminalizacija ove kategorije ponašanja stalno menjaju i dopunjuju, to i u okvirima nacionalnog krivičnog zakonodavstva implicira stalne izmene i dopune.
Aktuelnosti joj kao temi ne manjka!
Između velikog broja zvanja, Vi ste i specijalista prava Evropske unije. Koliko je pravo Evropske unije prihvatljivo društvu, kao što je Republika Srbija?
Republika Srbija deo je evropske, kako kulturne tako i pravne baštine. I geopolitički i normativno ona pripada evropskom pravnom prostoru, a njegovi pravni standardi su samo izazov i cilj kojem se teži, radi ujednačavanja i unapređenja nivoa kvaliteta pravne zaštite.
Šta znači za pozitivno pravni sistem Republike Srbije pravo Evropske unije, kada Republika Srbija još nije ušla u Evropsku uniju, a pitanje je kada će, odnosno da li će ući?
Pravo Evropske unije i formalno i suštinski jeste osnov, orijentir i graničnik srpskom zakonodavcu u pogledu kreiranja i modifikovanja pravne zaštite u svim oblastima, a harmonizovana nomotehnika i njeno prilagođavanje pravnom i kulturnom identitetu Republike Srbije samo je izazov i dostižan cilj u procesima evrointegracija, koji najvećma i jesu zavisni od stepena prepoznate koristi procesa harmonizacije i njene dinamike ostvarene u praksi.
Zbog čega je prilikom podnošenja predloga zakona sastavni deo i Izjava o usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije?
Proces usvajanja novih normativnih akata prirodno je praćen ovim tipom Izjava, budući da je reč o pravnim propisima koji će svoju pravnu snagu ostavarivati tek pro futuro, što prirodno sledi iz procesa prilagođavanja i već postojećih propisa sa standardima acquis communautaire. Ako se i propisi koji već postoje usklađuju prema pravu Evropske unije, tim pre se to očekuje od potpuno novih.
Da li i zbog čega Republika Srbija mora da uskladi pravni poredak sa propisima Evropske unije?
Kako je proces pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji spoljnopolitički prioritet par excellence, onda je usklađivanje pravnog poretka conditio sine qua non ovog procesa.To je standard koji ispunjavaju i punopravne članice, a samim tim i države kandidati za punopravno članstvo.
Vaš profesionalni angažman vezan je najviše za Kriminalističko - policijski univerzitet. Možete li nam reći nešto više o samom Kriminalističko-policijskom univerzitetu?
Tako je. Od prvog dana radnog staža, u kontinuitetu dve decenije, radim na Kriminalističko-policijskom univerzitetu. Predajem Krivično pravo, Međunarodno krivično pravo i Krivičnopravno suzbijanje organizovanog kriminaliteta, terorizma i korupcije i trenutno sam u zvanju vanrednog profesora na Kriminalističko-policijskom univerzitetu.
Reč je o najmlađem, devetom državnom univerzitetu u Republici Srbiji, koji ima tri departmana- Departman kriminalistike, Departman forenzičkog inženjerstva i Departman informatike i računarstva.
Kriminalistiko-policijski univerzitet baštini tradiciju visokog policijskog školstva dugu 100 godina, i predstavlja modernu, perspektivnu i odlično opremljenu visokoškolsku instituciju, koja osim vrsnih stručnjaka iz reda nastavnika može da se pohvali i visokomotivisanim studentima, što u sadejstvu zaista jeste sjajna pretpostavka za stvaranje dobro obučenih policijskih službenika i podizanje institucionalnih kapaciteta Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, sa kojim je Univerzititet funkcionalno povezan.
Zbog čega ste se baš odlučili da životni i profesionalni poziv posvetite Kriminalističko- policijskom univerzitetu?
U osnovi naziva Kriminalističko-policijskog univerziteta nalazi se reč kriminalistika. Ona je kao pomoćna krivičnopravna nauka, najdirektnije povezana sa krivičnim materijalnim pravom, za koje mogu reći da je moja "prva i prava" ljubav u oblasti izučavanja prava. Univerzitet na kojem se dominantno izučava kriminalistika (kao matična naučna disciplina), duboko poštuje i polazi od značaja materijalnog krivičnog prava, te me je po tom osnovu zauvek magnetski privukao kao odabrana profesija. Podučavanje krivičnog prava, ukazivanje studentima na nivo kvaliteta pravnih propisa i stepena njihove adekvatnosti u oblasti sprečavanja i suzbijanja kriminaliteta, do te mere je izazovno, jer kako bi to čuveni italijanski kriminolog Feri rekao "propisi vrede samo koliko i ljudi koji su pozvani da ih primenjuju".
Rad sa studentima i rad na njihovom obrazovanju, put je, između ostalog, ka ostvarivanju višeg stepena efikasnosti krivičnopravnih propisa, načelno posmatrano.
Da li postoji razlika između približavanja krivične materije na pravnim fakultetima u Republici Srbiji i Kriminalističko-policijskom univerzitetu s obzirom da Univerzitet obavlja delatnost visokog obrazovanja i drugih oblika stručnog obrazovanja i usavršavanja od značaja za kriminalističko - policijske i bezbednosne poslove i samim tim logična je pretpostavka da će akcenat biti na krivičnoj materiji?
Obim i sadržina izučavanje krivičnog prava na Pravnom fakultetu i Kriminalističko-policijskom univerzitetu ne razlikuju se u bitnom. Naši studenti od samog starta jesu upoznati i shvataju (između ostalog to su i profesionalno birali), značaj poznavanja krivičnopravnih pojmova i instituta, jer kako bi uostalom mogli dobro i efikasno da otkrivaju krivična dela (što im je načelni zadatak i prioritetna profesionalana orijentacija), ukoliko ne znaju šta je to na čijem otkrivanju rade, odnosno od čega se to nešto sastoji i koja pravila važe u toj oblasti.
Kada govorimo o krivično pravnoj materiji. Da li ste Vi izabrali nju ili je ona izabrala Vas?
Prvo sam ja izabrala Krivično pravo, a onda je ono odredilo da moj posao odabere mene i da to u kontinuitetu radi. Neverovatna privilegija!
Zbog čega baš krivično pravna materija?
Jednako onda daleke 1997, kao student druge godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i danas, zainteresovana sam i motivisana da istražujem i usavršavam se u naglašeno ekskluzivnom polju pravne zaštite, koja je snabdevena najrepresivnijim sredstvima državne reakcije na kriminalitet.
Šta se može i u kojoj meri očekivati od krivičnog prava, kakva je moć odnosno nemoć kazne i kako bi trebalo oblikovati savremenu krivičnopravnu normu, po standardima liberalne, demokratske države, pitanja su koje zaokupljuju moju pažnju već više od dve decenije.
Posebnu inspiraciju nalazim u procesu saradnje sa studentima poslediplomskih master i doktorskih studija, naučnim podmlatkom kraće rečeno, kao i u aktivnostima usmerenim ka promociji istraživanja u oblasti materijalnog i međunarodnog krivičnog prava, onima čije vreme u nauci tek dolazi.
Tek to je za mene pun naučni doprinos svakog profesora. Nauka je slobodna i napreduje tek onda kad se nesebično promoviše i deli.
Kao mlada profesorka sada ste sastavni deo akademske zajednice u kojoj se nalaze i profesori koji su Vam do skoro predavali na fakultetu i koji u Vam prenosili znanje. Sada ste kolege. Kakav je osećaj i da li smatrate da su Vas profesori, ali i drugi pravnici prihvatili kao ravnopravnu koleginicu?
Osećaj pripadnosti "beogradskoj školi" krivičnog prava, koju čine profesori sa kojima sam sarađivala na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao i činjenica da sam iz iste potekla kao naučnik,istovremeno je i čast i obaveza. Cenim da je ozbiljan naučni rad maraton, a ne sprint, te da se samo u kontinuitetu, predanosti i radu mogu pronaći osnovi i pretpostavka za građenje naučnog ugleda, koji bi trebalo da bude racionalan i održiv.
Najveći broj profesora bio mi je inspracija i podrška, i pohvalama i kritikama, a oni koji u tome nisu uspeli, kako to sada iz vizure vanrednog profesora Krivičnog prava cenim, nisu uspeli u jednom veoma važnom poslu - poslu promocije naučne oblasti i podeli, a ne sebičnom (naglašeno iracionalnom) poimanju očuvanja sopstvenog znanja samo za sebe.
Kada uporedite svoje studije i današnji način studiranja, razlike su primetne, ali i očigledne. Moderno doba, savremene tehnlogije, internet, dostupnost i protok informacija, uticaj društvenih mreža promenile su veliki broj oblasti, pa samim tim i način studiranja. Da li su vreme i način studiranja bili kvalitetniji kada ste Vi studirali ili je usled svega navedenog današnje studiranje kvalitetnije?
Budući da kroz posmatranje svojih ćerki, njihovog ambijenta za školovanje i načina na koji stiču znanja aktivno pratim savremene procese sticanja i prenošenja znanja, kao i da je to, između ostalog, moj svakodnevni poslovni ambijent, kroz rad sa studentima, cenim da i jedan i drugi period i način imaju svoje prednosti i mane. Kako se svetsko znanje stalno povećava, osnova za njegovo sticanje i unapređenje sve je veća. Brzina i dostupnost informacija, omogućavaju neslućene razmere disperzije i usvajanja novih znanja, ali upravo u brzini i izostanku temeljitosti vidim njena ograničenja. I sopstvenim ćerkama u roditeljstvu i studentima u poslu savetujem kombinaciju starih, proverenih, principa učenja i najnovijih tehnoloških mogućnosti, u uverenju da se tradicionalno i moderno nužno ne isključuju, već da se prožimaju, stvarajući pri tom sjajne mogućnosti za napredak.
Da li su i koliko su studenti zainteresovani da stiču nova znanja, učestvuju u aktivnostima Kriminalističko-policijskog univerziteta, ali i da se usavršavaju?
Retko se koji fakultet, u našem slučaju Univerzitet, može pohvaliti odnosom zainteresovanosti i ushićenja odabranim studijskim programom na početku i kraju školovanja. O tome koliko i na koji način naši studenti vole svoju profesionalnu orijentaciju najbolje govori broj dovršenih studenata, koji kao poslediplomske studije biraju neki od akreditovani specijalističkih, master ili doktorskih studijskih programa. Taj feedback je metrički vidljiv i dodatno nas sve motiviše da im i posle osnovnih studija pružimo još više i šire mogućnosti za akademsko i profesionalno usavršavanje. Mi na Kriminalističko-policijskom univerzitetu negujemo i verujemo u kontinuirani lifelong learning proces i u tom smislu usmeravamo sve zajedničke napore ka unapređenju i inoviranju studjskih programa koje nudimo, u oblasti za koju smo matični.
Da li postoji neka posebna oblast i/ili institut u okviru krivično pravne materije koji Vam je dodatno interesantan i kome ste posebno posvećeni?
Takvih je pitanja svakako više, ali ako bi trebalo da nešto izdvojim, to bi svakako bila pitanja u vezi sa mogućnostima i dometima krivičnopravne reakcije na kriminalitet u uslovima njegovog dinamičnog razvoja, potom pitanja vezana za sistem i svrhu kazni, a u oblasti posebnog dela svakako politička krivična dela.
U toku je izmena Krivičnog zakonika. Šta donosi Nacrt Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika?
Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predviđa se jačanje krivičnopravne zaštite u oblasti javnog informisanja, iako su lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti javnog informisanja i već postojećim odredbama dodatno krivičnopravno zaštićena u odnosu na opšti nivo zaštite. Ovim Nacrtom predviđaju se izmene kod krivičnog dela prinude, krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti i krivičnog dela sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja programa.
Kako komentarišete uvođenje novog krivičnog dela kojim se sankcioniše “ugrožavanje spokojstva osobe” kojoj je uvreda upućena. Da li je u pitanju delikt mišljenja?
Reč je, naime, o intervencijama u okviru postojećeg krivičnog dela, iz čl. 149 Krivičnog zakonika, kako u pogledu njegovog preimenovanja, tako i u pogledu predviđanja novog stava 2. Prema predloženom rešenju iz Nacrta proširuje se naziv pomenutog krivičnog dela koje se sad zove "sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari, emitovanja programa i objavljivanja informacije", a proširuje se i zakonski opis dela. Reč je o novom stavu koji predviđa da će se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine kazniti onaj "ko neovlašćeno spreči ili ometa objavljivanje putem medija informacije od javnog značaja, ili ko zbog objavljivanja takve informacije ili mišljenja grubim vređanjem ili zlostavljanjem, drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajno ugrozi spokojstvo lica koje je informaciju ili mišljenje objavilo".
Cenim da intencija zakonodavca nije bila usmerena ka kriminalizaciji iznošenja mišljenja kojim se ugrožava spokojstvo drugog lica,već ka kriminalizaciji grubog vređanja, zlostavljanja, drskog i bezobzirnog poinašanja sa navedenom posledicom, u vezi sa objavljivanjem informacije od javnog značaja ili mišljenja, budući da je i inicijativa za ove izmene i dopune KZ potekla od novinarskih i medijskih udruženja, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.
Kako bilo, norma je glomazna, samim tim nejasna i može se okarakterisati kao primer "kaučuk" norme, koja se može izuzetno ektenzivno tumačiti i primenjivati.To potencijalno može voditi praksi suprotnom njenom osnovnom ratio legis-u, a to je zaštita novinara i drugih medijskih radnika.
Uvek onda kada polje neposredne primene norme nedvosmisleno ne proizilazi iz njenog jezičkog izraza, normu bi trebalo prilagoditi zahtevu lex certa, dakle učiniti je određenom i jasnom.
Da li će navedenim izmenama i dopunama novinari biti zaštićeni ili ne?
Problem u vezi sa pojmom novinara vezan je za teškoće definisanja ovog pojma. Nije reč o tačno određenoj kategoriji lica, koja su definisana nekim zakonom ili drugim aktom,ili koja podrazumevaju upis u nekakav jedistveni registar. U krivičnopravnom smislu reč je o licima koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti javnog informisanja, u koje svakako spadaju i novinari, kao naglašeno difuzan pojam, i drugi medijski radnici. Oni su i u okvirima postojećih rešenja pojačano krivičnopravno zaštićeni, kod krivičnih dela teškog ubistva, teške telesne povrede i ugrožavanja sigurnosti. Iako lično cenim da partikularizacija krivičnopravne zaštite nije valjan kriminalno-politički trend u oblikovanju rešenja u posebnom delu KZ, predloženim izmenama ide se ka dodatnom proširivanju njihove krivičnopravne zaštite.
Da li postoje još neke odredbe koje treba menjati u Krivičnom zakoniku?
U Krivičnom zakoniku uvek ima prostora za potencijalnu dekriminalizaciju ponašanja koja po stepenu svoje društvene opasnosti ne zaslužuju više krivičnopravnu zaštitu, za preciziranje obeležja određenih krivičnih dela, kao i za intervencije na otklanjanju nekonsekventnih rešenja.
Da li profesori u dovoljnoj meri učestvuju u izradi zakona u oblasti krivičnopravne materije u okviru radnih grupa?
Praksa učestvovanja teoretičara iz oblasti materijalnog krivičnog prava trebalo bi da bude imperativ, podjednako kao što sa druge strane praktičari imaju svoj nemerljiv doprinos u kreiranju aplikabilnih normativnih rešenja. Ono što bi bilo poželjeno u procesu donošenja zakona u ovoj oblasti jeste temeljito, izuzetno i racionalno promišljanje i teoretičara i praktičara, uz poštovanje proverenih dogmatskih principa, nasuprot isticanju u prvi plan populističkih tendencija i neopravdanih kriminalno-političkih zahteva.
Za kraj, šta možete da poručite čitaocima i posetiocima LAWLife portala za pravo i privredu?
Čitaocima LAWLife portala za pravo i privredu bih najpre poručila da mi je bilo zadovoljstvo da govorim pred njima i za njih, i da u najskorije vreme mogu očekivati autorski tekst na temu kvaliteta i očuvanja savremenog krivičnog prava po meri demokratske države.
