Da li su Srbiji potrebni medijatori?

 

Medijatori su kao zanimanje, u Republici Srbiji, trenutno ispod radara javnosti, sa količinski nedovoljno posla, da bi nekome bili zanimljiva konkurencija, ali sa jednom vatrom koja se zapalila i krenula lagano da tinja i svakodnevno se širi. Kada će se pojaviti povoljan vetar da medijatorsku vatru rasplamsa po Sudovima, privrednim subjektima, ali i po građanstvu koje bi trebalo da ima najveće koristi od medijacije, za sada se sa sigurnošću ne zna. Ono što jeste sigurno jeste da se mora pojaviti, na sreću već nekoliko hiljada medijatora koji već postoje u Republici Srbiji i neodređeni broj novih koji dolaze i čekaju momenat kada će se za medijatore tražiti karta više. Pandemija virusa COVID probudila je svest kod ljudi i kategoriju „vreme“ stavila na prvo mesto po važnosti. Na teži način shvatili smo da nam je samo sadašnji trenutak zagarantovan, bez obzira koliko novca, uticaja ili godina imali, jedan mali virus može da promeni sve. To je probudilo i tražnju za modelom brzog rešavanja sporova, konflikta i dobijanje brzog rešenja, ne možda 100% idealnog, ali brzog, poverljivog, jeftinijeg. Medijacija može biti rešenje novog rebusa,  jer je ogroman broj zemalja, čak i skoro sve zemlje koje nas okružuju prepoznao na vreme medijaciju kao opcioni model koji rešava konflikt, te je već godinama koristi aktivno, a posle pandemije nekoliko puta više jer su ljudi shvatili da je budućnost nepredvidiva usled uzburkanih geo-političkih uslova i još mnogo toga, a da na pravdu putem procesa na Sudu moramo čekati i više od nekoliko neizvesnih godina.

 

Zakon o medijaciji kod nas postoji odavno, Vlada Republike Srbije usvojila ga je još 2005 godine, kada je formalno pravno i stupio na snagu, a medijacija je na mala vrata ušla u državni sistem, bez velike pompe, ali sa podrškom EU i Republike Srbije, kao budućeg člana evropske porodice.

 

Godine 2015. EU se ponovo zainteresovala za napredak primene medijacije pa smo tada užurbano i dobili nove izmene i dopune zakona, zadovoljili formu i kupili još neko vreme, da medijaciju ozbiljno i de fakto uvrstimo u naš državni sistem.

 

Medijacija je ponovo bljesnula u Republici Srbiji, 28. 06. 2017. godine,  kada su zajedničkim radom, Predsednik vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, kao i ministar pravde Republike Srbije, doneli uputstvo za unapređenje medijacije, po Zakonu o posredovanju u  rešavanju sporova, a sve radi podsticanja preduzimanja sistemskih mera od strane sudova u cilju podrške ovom alternativnom načinu rešavanja sporova. Od tog datuma su sve Sudije u obavezi da predlože stankama medijaciju, za slučajeve koji jesu medijabilni. Na žalost, opet je ostavljena još jedna stepenica za konačan korak kada bi medijacija trebala da bude obavezna i predhodi procesu na Sudu, kao što je to već slučaj u većini zemalja.

 

Sada je skoro kraj 2023. godine i svi govore o novim izmenama i dopunama Zakona o posredovanju, medijaciji i nekako su se opet talasi EU dodirnuli obale medijacije u Srbiji, zatražena je ozbiljna i prava primena medijacije i nešto se mora uraditi u promptnom roku.

 

 

Hajde da se vratimo temi: „Da li su nam potrebni medijatori“?

 

Treba da znamo da ako svuda na svetu u svakoj zemlji postoji medijacija, normalno je da i kod nas ona bude ustanovljena i jeste ustanovljena, kao što smo videli još od 2005. godine.

 

Medijacija nije pravosudna profesija, preciznije medijatori nemaju javna ovlašćenja i nisu, niti mogu biti konkurencija pravosudnim profesijama. Postavlja se logično pitanje, čemu onda medijatori služe i zašto su potrebni.

 

Medijatori su se svuda u svetu pokazali kao dobra opcija i veoma su efikasni za rešavanje konflikata. Pored medijatora, sličnu ulogu imaju i miritelji, stručna rana procena, stručna neutralna procena i arbitri koji su otišli korak dalje. Sve ovo postoji u svakoj zemlji na svetu, pa i kod nas u Republici Srbiji.

 

Da li svako može da bude medijator?

 

Ko može da postane medijator odredilo je Ministarstvo Pravde i propisalo potrebne uslove za upis u registar medijatora. Ono što je dodatna prednost je da se medijacijom možete baviti kao osnovnim zanimanjem, ali i kao dopunskim zanimanjem, pored posla koji inače radite.

 

Da li advokati mogu da budu medijatori?

 

Naravno, odgovor je DA, kao što mogu da budu i notari i izršitelji. Da li će svi advokati napustiti advokaturu i prebaciti se da budu medijatori? Odgovor je da neki verovatno hoće, ali kao i kod izvršitelja i notara, većina će nastaviti da se bavi prestižnim zanimanjem advokata za koji su se školovali i usavršavali, a medijaciju dopisati kao još jednu od opcija kojom se bave pored advokature. Najnovije informacije govore da su većina vlasnika licence za posrednika u mirnom rešavanju sporova, medijatora upravo advokati ili polaznici koji su završili pravni fakultet.

 

Advokati koji se bave i medijacijom prepoznati su svuda u svetu kao advokati koji umeju da reše i konlikt, a ne samo spor na Sudu. Ako nekoga tužite, vi ne rešavate konflikt između stana, često se tako konflikt produbiljuje i odaljava se od tačke pregovaranja koja može rešiti konflikt.

 

Zato je medijacija tu, da se upravo njom, putem pregovaranja interesi i potrebe strana približe i konflikt reši van Suda. Advokati medijatori, ovim pokazuju da mi je zaista stalo do klijenata i time se njihova reputacija pospešuje na oba polja i advokatskom i medijatorskom.

 

Medijacija je dodatno dobra, jer postoji veliki broj diplomiranih pravnika, koji ne žele biti advokati, ali sada mogu da ostanu u materiji i mogu postati medijatori. Kada završe pravni fakultet u trogodišnjem periodu kod principala, budući advokati se odmah mogu baviti i medijacijom i dodatno zarađivati, jer su primanja kod principala često nedovoljna za pokrivanje sve većih troškova života. Tarifa zarade medijatora zaista može ovoj velikoj grupi ljudi biti zanimljiva u najmanju ruku.

 

 

Da li to znači da medijatori moraju imati završen isključivo pravni fakultet?

 

Zakon je jasno rekao da pored ostalih uslova, medijator mora biti visoko obrazovana ličnost, sa završenom BILO KOJOM visokom školom ili fakultetom.

 

Zašto je Zakon o posredovanju, medijaciji odredio da medijatori mogu biti visoko obrazovani ljudi različitih profesija? Neke studije govore upravo zato što medijator ne donosi odluke, ne presudjuje stranama ili na bilo koji način nameće svoje rešenje. On je pre svega tu da ih razume, sasluša, ohrabri, usmerava komunikaciju kako bi se ipak izbegao konflikt i rešio pre nego ode na Sud, gde odluku umesto strana donosi Sudija. Iskusni medijatori će vam reći da se mnoge stranke došle na medijaciju samo da bi ih neko saslušao, razumeo i da većini nije ni bilo do dugačkih sudskih sporova, ali pre medijacije to je bila jedina opcija. Sada imamo mogućnost medijacije koja je veoma efikasan alat u rešavanju pre svega konflikta, a potom i ostalih medijabilnih slučajeva.

 

Zato je diverzifikacija portoflija medijatora važna i dobro je da imamo medijatore različitih profesija, medijatore iz redova Sudija, advokate, ali i doktore, farmaceute, medijatore koji su završili i mašinstvo i građevinu, ekonomiju, ETF i ostale fakultete, jer su i konflikti koji nastaju iz različitih oblasti. Medijator građevinske struke, razumeće bolje konflikt koji je nastao usled „curenja vode kroz krov nove zgrade“ od medijatora koji je završio stomatologiju i obrnuto.

 

Šta je zajednička karakteristika svih medijatora?

 

Zajednička karakteristika svih medijatora je ista, medijator mora biti pre svega dobar čovek, neko ko ume da sasluša, razume, neko čije je životno iskustvo značajnije od bilo kog fakulteta, osoba kojoj se veruje i kojoj možete da se poverite.  Medijator je zainteresovan da se medijacijom konflikt zaustavi, prijatelji pomire, medijator će ohrabriti strane da donesu konstruktivno i održivo rešenje. Medijator nije svemoguć i zato će dobar medijator uvek uzeti komedijatora koji će mu pomoći oko pravnih pitanja, formulisanja konačnog sporazuma, ako je po vokaciji ekonomista ili neko ko nije završio pravni fakultet, po potrebi komedijatora medicinske struke, ako je medijacija iz domena konflikta neke klinike i pacijenta, komedijatora građevinske struke ako ste kupili stan, a instalacije ne funkcionišu kako bi trebalo i slično.

 

Ono što je važno da stranke u postupku medijacije znaju jeste da je medijacija jedino mesto na svetu, gde stranke same dobrovoljno donose odluku. Ako se one ne dogovore, onda će na Sudu odluku doneti Sudija, onako kako je on video spor, a često ne baš onako kako su stranke ili jedna od stranaka zamišljale. Na Sudu uvek samo jedna strana dobija, a nekada ni jedna, ako Sudija odbije tužbu kao neosnovanu.

 

Negde već ustaljeni slogan svih medijatora je: Pametni ljudi se lako dogovore!