Ulazak na jedinstveno tržište EU – šansa za brži razvoj regiona

 

Jačanje regionalne saradnje, međusobno povezivanje i otklanjanje barijera za više trgovine i investicija i konkurentnije poslovanje zapadnobalkanskih kompanija doprineće ne samo rastu ekonomija na ovim prostorima, već i političkoj stabilnosti i međusobnom poverenju u regionu. Otvoreni Balkan je način da se procesi ekonomskih integracija unutar regiona, ali i sa Evropskom unijom ubrzaju.

 

Sagovornik LAWLife portala za pravo i privredu je gospodin Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i jedan od najvećih zagovornika i promotera regionalne saradnje kao prilike za brži i održivi razvoj Srbije i Zapadnog Balkana

 

Kada govorimo o regionalnim integracijama i Otvorenom Balkanu, da li je u pitanju mit ili realnost?

 

Otvoreni Balkan jeste i naša realnost i važna stepenica ka našoj evropskoj budućnosti regiona. Ako je CEFTA u svom domenu kao sporazum o slobodnoj trgovini značajno doprinela povećanju trgovinske razmene unutar regiona, ako je Berlinski proces, kao ni jedna diplomatska inicijativa do tada, doprinela jačanju svesti o potrebi regionalne saradnje, pokrenula regionalni dijalog, inicirala konkretne projekte povezivanja i donošenje planova za zajedničko tržište na Zapadnom Balkanu, Otvoreni Balkan je konačno proces regionalnih ekonomskih integracija učinio živim. U proteklih godinu i po dana, od kako je Otvoreni Balkan promovisan, na terenu smo uradili više u olakšanju trgovine i poslovanja nego svih proteklih godina.

 

U čemu se taj napredak ogleda u praksi?

 

Za sada, pre svega, u olakšanju međusobne trgovine. Na najfrekventnijem i najbržem po protoku graničnom prelazu u regionu Preševo – Tabanovci, kojim dnevno prođe oko 600 teretnih vozila, kamioni sa robom proizvođača sa prostora Otvorenog Balkana za kupce na tržištima Otvorenog Balkana, u redovnim okolnostima se minimalno zadržavaju i granicu prelaze za 15-tak minuta.

 

Izgleda jednostavno, ali da bismo to postigli napravljen je niz koraka. Usaglašena su radna vremena graničnih službi koje sada na svim drumskim graničnim prelazima rade 24 sata sedam dana u nedelji, a taj sistem bi što pre trebalo da počne da funkcioniše i za železnički saobraćaj. Uspostavljene su brze trake na graničnim prelazima za zelene koridore, robu sa Otvorenog Balkana i ovlašćene ekonomske operatere (AEOS). Jedni drugima međusobno priznajemo ne samo AEOS status stečen u matičnoj državi, već i veterinarske i fitosanitarne sertifikate. Po sistemu po kome se razmenjuje carinska dokumentacija, počela je i elektronska razmena fitosanitarnih sertifikata, a očekujemo da u narednim mesecima krenu i veterinarski.

 

Prošle godine je potpisan i sporazum o mehanizmima koji će osigurati snabdevanje hranom i slobodan protok osnovnih životnih namirnica unutar Otvorenog Balkana, a zaključenjem sporazuma i memoranduma o saradnji na polju turizma, filmske industrije, poreske administracije i obrazovanja, civilne zaštite, energetike proširena je lista oblasti zajedničkih aktivnosti, broj ljudi, insititucija i kompanija koje su uključene u ovaj regionalni projekat. Sve je tehnički spremno za početak funkcionisanja zajedničkog tržišta rada.

 

Podsetio bih i na međunarodni sajam vina “Vinska vizija Otvorenog Balkana” koji je okupio više od 330 izlagača iz više od 20 zemalja, na koji smo doveli 40 profesionalnih kupaca iz sveta, vinske ekperte, enologe i somelijere, vinske novinare, kritičare, blogere i predstavili Otvoreni Balkan kao novu evropsku vinsku, turističku – gastronomsku destinaciju. Naredni sajam planiran je za novembar ove godine, a vinari Otvorenog Balkana u medjuvremenu predstaviće se u Veroni, na jednoj od najprestižnijih vinskih manifestacija.

 

 

Koji su sledeći koraci?

 

Veoma je važno da se već postignuti dogovori i potpisana dokumenta u potpunosti primene u praksi i da se poštuje planirana dinamika. Od velikog značaja i za privredu i za građane jeste da što pre počne da funkcioniše zajedničko tržište rada: da i Severna Makedonija ratifikuje sporazum, da se, potom, potpišu tehnički protokoli i krene sa izdavanjem radnih dozvola, odnosno, Open Balkan ID broja. To je važno zbog koristi i mogućnosti koje buduće zajedničko tržište rada otvara građanima naših zemalja za zapošljavanje u drugim državama inicijative i kompanijama, i lokalnim i stranim koje posluju na ovim prostorima, da odgovarajuće nedostajuće kadrove pronađu na susednom tržištu. U funkciji zajedničkog tržišta rada i veće mobilnosti radne snage potpisan je i Sporazum o međusobnom priznavanju diploma koji će olakšati intitucionalnu saradnju i ubrzati procedure međusobnog priznavanja diploma i naučnih zvanja stečenih u zemljama potpisnicama.

 

Kada je reč o olakšanju prometa robe, prioritet je da se unapredi infrastruktura na graničnim prelazima, da se, kao što se događalo tokom turističke sezone, ne bi pravila uska grla, koja nisu posledica nepoštovanja dogovora već fizičkih mogućnosti da kamioni sa Otvorenog Balkana iz kolone uđu u svoju traku za prolaz preko granice. Srbija će, kako je planirano, sa još dve trake prošiti prelaz sa Severnom Makedonijom i uspostaviti napredno digitalno rešenje i za putnike i za robu. U skladu sa potpisanim Sporazumom o saradnji u oblasti veterine, fitosanitarne inspekcije i hrane, predstoji smanjenje, odnosno ukidanje administrativnih naknada, troškova za inpekcijske usluge graničnih službi. Administracije tri zemlje rade na usaglašavanju teksta dokumenta i očekuje se da sporazum bude uskoro potpisan. Očekujemo da počne i uklanjanje necarinskih barijera koje su tri komore mapirale, po dogovoru sa ministarskog sastanka u Tirani. Planiramo i nove zajedničke aktivnosti na promociji regiona kao investicione destinacije, uključivanju naših kompanija u dobavljačke lance medjunarodnih korporacija I širenju poslovanja na nova ili tržištima na kojima nisu bile prisutne u meri u kojoj omogućavaju potencijali.

 

Širi se baza dobavljača sa Zapadnog Balkana koje su uspostavile komore članice Komorskog investicionog foruma, u kojoj je više od 2000 firmi iz svih sektora privređivanja iz svih šest ekonomija. Kompanijama Otvorenog Balkana i svih zapadnobalkanskih ekonomija podrška na tržištima UAE i regiona Zaliva biće novoosnovano Predstavništvo PKS u Dubaiju.

 

Koji su ključni izazovi regiona i koje mogućnosti za zajedničko prevazilaženje problema u oblasti energetike?

 

Sudeći po zajedničkom nastupu privreda Zapadnog Balkana na prošlogodišnjim skupovima sa potencijalnim američkim i norveškim investitorima, čini se bi Otvoreni Balkan upravo u ovoj oblasti mogao najbrže da se proširi na ceo region.

 

Saradnja u oblasti energetike zbog svojih specifičnosti, lakšeg povezivanja nego u mnogim drugim oblastima, dosadašnjih zajedničkih aktivnosti u okviru Energetske zajednice za Jugoistočnu Evropu (JIE) i aktuelnih i dugoročnih problema sa kojima su sve zemlje regiona suočene, može da predstavlja osnov i jedan od ključnih stubova regionalne saradnje.

 

Energetski uvozno zavistan region Zapadnog Balkana, sa izbijanjem globalne energetske krize, suočio se sa dva krupna izazova: da kratkoročno obezbedi energiju i energente za stanovništvo i privredu i da dugoročno osigura energetsku stabilnost regiona kroz zelenu energetsku tranziciju: ubrzanjem izgradnje započetih projekata i obezbeđivanjem investicija koje će omogućiti dekarbonizaciju energetike, veću valorizaciju potencijala iz obnovljivih izvora i energetsku diversifikaciju izvora snabdevanja.

 

Ti procesi su od klјučnog značaja ne samo za energetski sektor, nego za celu privredu, za sve industrije. Aktuelna kriza nas je dodatno, kao ništa do sada i na najgrublji način, naučila koliko je diversifikacija i izvora snabdevanja i proizvodnje važna. Istovremeno, dekarbonizacija i prelazak na zelenu energiju, nije samo pitanje preuzetih obaveza u prosecu regionalnih i evropskih integracija, nego i opstanka i buduće konkurentnosti naših proizvođača i proizvoda na inostranim tržitima i uključivanja u međunarodne lance dobavljača, imajući u vidu sve strožu evropsku regulativu, dolazeći početak primene mehanizama prekogranične kontrole CO2, ali i propise pojedinačnih zemalja. Primera radi, Nemačka, čije kompanije najviše angažuju dobavljače iz ovog regiona, prošle godine je promenila zakon, pooštrila standarde i zakonske obaveze u domenu zaštite životne sredine za kompanije koje su uključene u dobavljačke lance.

 

Te ciljeve moramo i lakše ćemo rešavati zajedno realizacijom regionalnih projekata privlačeći zajedno investicije u proizvodnju zelene energije, izgradnju i povezivanje energetskih objekata i infrastrukture (prenosne mreže, skladišta i pametnih mreža električne energije, gasnu infrastrukturu, skladišta gasa, terminale za LNG, terminale i skladišta za sirovu naftu i derivate), kao i formiranjem jedinstvenog tržišta energije - integracijom i tržišta električne energije i gasnih tržišta. Krajem prošle godine, u decembru 2022, počela je sa radom Alpsko-jadransko dunavska berza električne energije - ADEX, prva regionalna berza električne energije za Centralnu i Jugoistočnu Evropu. To je dobar osnov za uspostavljanje regionalnog organizovanog tržišta električne energije.

 

Važno je da što pre napravimo pregled energetskih potencijala Zapadnog Balkana po zemljama i uradimo projekte koji će predstavljati okosnicu energetske tranzicije i bezbednosti u regionu i da pojačamo napore da obezbedimo finansiranje energetskih projekata iz svih raspoloživih izvora, uključujući i investicije privatnog kapitala.

 

 

Da li su privrednici, ali i građani Srbije i drugih zemalja u dovoljnoj meri informisani o značaju i ulozi Otvorenog Balkana, kao i o daljem funkcionisanju i realizaciji ovog projekta?

 

Privrednici su itekako informisani. Oni i propise i olakšice i prepeke na koje ukazuju i na čijem otklanjanju radimo zajedno sa nadležnim državnim službama žive svakodnevno u praksi, kada međusobno trguju, prevoze robu, prelaze granice, obezbeđuju potrebnu dokumentaciju koja prati pošiljke… I aktivno su uključeni u taj proces. Svojim predlozima iniciraju nove sporazume i mere za njihovo sprovođenje i podešavanja već primenjenih, kako bi što bolje funkcionisale u praksi.

 

Ako me pitate da li su zadovoljni brzinom, rekao bih da je biznis uvek brži od administracije i da bismo, naravno, želeli da sve ide još brže. Ne treba zaboraviti da je sama ideja o čvršćem ekonomskom povezivanju u regionu potekla iz privrede, od naših kompanija iz sasvim racionalnih, praktičnih razloga – iz potrebe da im se pojednostave propisi i procedure, smanje troškovi, da njihovo poslovanje ne košta više nego firme u drugim zemaljama, kako bi povećale efikasnost i konkurenost.

 

Iako su aktivnosti u ovoj fazi realizacije inicijative Otvoreni Balkan uglavnom usmerene ka privredi i najviše ka olakšanju prometa robe i mada koristi za građane možda nisu toliko očigledne, sve više ih je i sve veće su. Možda ljudi u Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji danas još dovoljno ne percipiraju da će to što kompanija u kojoj su zaposleni ili bilo koja kompanija koja prodaje robu unutar Otvorenog Balkana i plaća državi poreze, olakšanjem međusobne trgovine imati manje troškove, bolje poslovati i biti konkurentnija, svakome pojedinačno vremenom doneti veće plate, opremljenije škole i bolnice, bolje puteve. Ali sigurno je da već sada sasvim dobro razumeju neke, za njih opipljive pogodnosti. Da iz Beograda do Skoplja ili Tirane i obrnuto mogu samo sa ličnom karatom i da će sutra posebnim trakama, za automobile sa Otvorenog Balkana, granicu prelaziti bez čekanja u kilometarskim kolonama. Da će vrlo brzo, u druge dve države moći da se zaposle kao da su domaći državljani, bez posebnih procedura za strance i da će im se diplome stečene u svojoj zemlji priznavati na celom Otvorenom Balkanu… I da će, u vreme kada se, zbog globalnih neprilika na svetskom tržištu, do hrane i energenata već teško dolazi, moći da u svojim radnjama računaju na osnovne životne namirnice iz drugih zemalja Otvorenog Balkana, a u najgorem – slučaju elementarnih nepogoda i na komšijsku solidarnost i pomoć.

 

PODRŠKA EVROPSKE BIZNIS ZAJEDNICE

Potpisivanjem zajedničke deklaracije pre godinu dana Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana (KIF ZB6) dobio je podršku privrednih komora Višegradske grupe (VG4) u svojim naporima da se našem regionu olakša trgovinu sa EU, da povežemo zapadnobalkanske koridore sa zelenim trakama EU, da imamo potpuniji pristup jedinstvenom tržišištu. Koliko iskustva Višegradske grupe mogu da pomognu u realizaciji regionalnih i evropskih integracija?

Oko 20 miliona kompanija, okupljenih u komorama, članicama Evrokomore, kao najveće evropske biznis asocijacije, poslovnu zajednicu Zapadnog Balkana već vide kao deo evropske privrede i žele da ekonomije Zapadnog Balkana što pre i formalno postanu deo EU. To su više puta potvrdile i u zvaničnim dokumentima briselskim institucijama, uz poziv za ubrzanje i jaču podršku regionalnim i evropskim integracijama regiona. U tome su nam posebno dragocena i podrška i iskustva i pouke i Višegradske grupe, ali i nordijskih zemalja.

Zemlje Višegradske grupe, ne samo da zajednički nastupaju u Briselu u ostvarivanju svojih regionalnih interesa, nego su kroz proces regionalne saradnje, evropskih integracija, i kao deo EU, dostigle zavidan nivo ekonomskog razvoja i po nekim parametrima stale rame uz rame sa starim članicama. O efektima i tome zašto je to za nas važno, dovoljno govore podaci da je posmatrano po stanovniku, bruto domaći proizvod višegradske četvorke gotovo tri puta a izvozni učinak pet puta veći od zapadnobalkanskog, uz dvostruko veće učešće izvoza u izgradnji BDP-a.

Uzor nam je i nordijski, sigurno najobuhvatniji model regionalnog partnerstva. Možda ne možemo sve da iskopiramo, ali u mnogim elementima on je za nas više nego poučan. Za početak, važno je da prošlost ostavimo u istoriji i da gledamo u zajedničku budućnost. Da jedni druge ne posmatramo kao konkurenciju, da uvažavamo razlike i da prosperitet gradimo na sličnostima, na zajedničkim interesima i zajedničkom nastupu na međunarodnoj ekonomskoj i političkoj sceni, da otklonimo barijere ljudima, kapitalu, idejama, inovativnosti i kreativnosti, da stvorimo zajednički ekonomski prostor privlačan i podsticajan za poslovanje i investiranje i da ga uklopimo u jedinstveni evropski ekonomski prostor. Da od Zapadnog Balkana napravimo prepoznatljiv u svetu i uspešan brend, kakav su nordijske zemlje napravile od svog regiona.

 

Ubrzanje regionalnih integracija i priključenje jedinstvenom tržištu Evropske unije i pre formalnog članstva,

Zapadni Balkan će učiniti atraktivnijim u očima investitora i otvoriti nove prilike za rast naših ekonomija

 

Više puta ste isticali želju privrede da se Otvoreni Balkan proširi i na ostatak regiona. Kakvi su izgledi da se inicijativi Srbije, Albanije i Severne Makedonije u skorije vreme priključi i ostatak regiona - Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo?

 

Srbija, Albanija i Severna Makedonija jesu pokrenule inicijativu Otvoreni Balkan i na njoj posvećeno rade, ali Otvoreni Balkan je od početka zamišljen kao projekat za svih šest zapadnobalkanskih ekonomija i otvoren je za ceo region. Hoću da verujem da što više Srbija, Albanija i Severna Makedonija budu napredovale u realizaciji ovog projekta, što koristi za naše građane i privredu budu vidljivije, da će se inicijativi brže pridružiti i ostali, prepoznajući benefite i za svoje ekonomije i slušajući glas svojih kompanija. A privrednici u celom regionu nemaju dileme da za zapadnobalkanske političare i ekonomije nema važnijeg posla od jačanja regionalne saradnje i čvršćeg regionalnog povezivanja. Od uspostavljanja većeg, zajedničkog tržišta, sa gotovo 20 miliona potrošača, podsticajnijeg za naše kompanije i atraktivnijeg za investitore iz sveta, na kome će uz manje barijera i troškova i što više slobode u kretanju ljudi, robe, usluga i kapitala poslovati efikasnije, produktivnije i biti konkurentnije. Tržišta, kroz koje će kamioni putovati sa jednom potvrdom, priznatom u svih šest ekonomija, ne čekajući satima na graničnim prelazima, na kome će, razmenjivati stručnjake i radnike bez suvišne administracije i unutar koga će se lakše povezivati i poslovati po istim pravilima, usaglašenim međusobno i sa EU standardima.

 

Koliko prošlost, odnosno, pre svega, nerešeni politički odnosi mogu da uspore razvoj Otvorenog Balkana i da li privreda može da iznese prevagu nad politikom?

 

Ekonomija svuda, manje ili više, trpi uticaj politike, kao što se i ekonomska kretanja odražavaju na politička zbivanja. U našem regionu, opterećenom nerešenim pitanjima iz prošlosti, taj uticaj politike je još izraženiji. Krajnji cilj Otvorenog Balkana i svega onoga što mi danas radimo na polju regionalne ekonomske saradnje jeste da se više ne bavimo prošlošću, da nalazimo načine da se povezujemo u sadašnjosti, da zajedno u regionu, rastemo i razvijamo, kako bismo izgradili budućnost mladim ljudima, omogućili im da žive u boljem, zdravijem i bogatijem okruženju od onoga u kome mi danas živimo i poslujemo. Da Zapadni Balkan od regiona sukoba postane region uspeha, iz koga ljudi ne odlaze, već se oni koji su otišli vraćaju, a investitori, kupci i stručnjaci dolaze.

 

Otvoreni Balkan je najmanje politički, on je pre svega ekonomski projekat. Ekonomije su nam povezane više nego što običan svet može da pretpostavi i više nego što neki političari mogu ili žele da razumeju. Uostalom, niko od nas, ni Srbija, ni Albanija, ni Severna Makedonija, ni oni koji još nisu ušli u Otvoreni Balkan, ne možemo odavde otići, tu smo gde smo i najbolje za sve nas je da sarađujemo i jačamo naše ekonomije.

 

Duboko sam uveren da jačanje regionalne ekonomske saradnje i Otvoreni Balkan mogu da doprinesu ne samo rastu naših ekonomija, već i političkoj stabilnosti, procesima političkog pomirenja i jačanju poverenja u regionu. A poverenje ne nastaje tako što mi sedimo u odvojenim sobama spuštenih roletni, već tako što razmenjujemo ljude, robu, usluge, zajednički radimo, zajednički izlazimo i pred kupce i pred investitore. Što naše privredne veze budu jače i kvalitetnije, što se čvršće budemo povezivali, što više bude međusobnih investicija i zajedničkih projekata, što naše zajednice budu više prepoznavale ekonomski interes i uživale u rezultatima regionalne saradnje, to će i političke strasti gubiti na intenzitetu, jačati međusobno poverenje i snažiti naša poziciju u svetu.

 

Koliko je realno da iskoristimo šanse koje se pružaju sa nearshoring procesima, da privučemo nove investicije, da naših kompanija bude više u dobavljačkim lancima međunarodnih korporacija?

 

Priliku da privučemo nove strane investicije, na najbolji način možemo iskoristi samo ako radimo zajedno, nastupamo kao jedan region – jedna ekonomija, kao zajedničko regionalno tržište i jedinstvena investiciona destinacija. Ništa tako kao regionalne ekonomske integracije neće pobolјšati poslovnu klimu, olakšati poslovanje i lokalnim i stranim kompanijama koje ovde posluju, doprineti oporavku i rastu zapadnobalkanskih ekonomija i većem prilivu stranih investicija u ovaj region. Ni investitorima koji su u potrazi za novim, bližim, profitabilnijim destinacijama za investiranje i novim dobavljačima, nije isto kada dolaze na tržište sa pedeset, sto ili petsto hiljada kompanija, sa šest, 11 ili 20 miliona potrošača. Svaka od naših zapadnobalkanskih ekonomija suviše je mala i samo zajedno kao veće zajedničko tržište, veća investiciona destinacija, bićemo atraktivniji međunarodnoj poslovnoj zajednici.  

 

Regionalna saradnja je, nema dileme, najbolji odgovor na nikad veće izazove sa kojima se suočila i ekonomija globalno i kompanije pojedinačno, prvo sa pandemijom, a onda i nakon izbijanja rata u Ukrajini, sa eneregetskom krizom i inflacijom. Ti izazovi su sve veći i složeniji i male nacionalne ekonomije kao što su naše, na njih mogu odgovoriti samo ako zajednički nastupamo i u regionu i svetu – pred donosiocima odluka, investitorima, kupcima, turistima.

 

Da li Otvoreni Balkan ima podršku političkih činilaca i koliko je uopšte politička podrška bitna?

 

Čvršće regionalno povezivanje je izvorno inicijativa privrede, a sa Otvorenim Balkanom, ona je dobila vetar u leđa upravo kroz političku podršku trojice lidera, vlada i administracija koje dogovore sprovode u praksi. Ispostavilo se da kada inicijativa potekne iznutra, od nas samih, kada nije nametnuta ni od Brisela, ni od Berlina ni od Vašingtona, onda je mnogo efikasnija. Motivacija za sprovođenje dogovorenih sporazuma je veća.

 

Kada je reč o odnosu ostatka regiona prema inicijativi Otvoreni Balkan, na žalost, postoje pokušaji da se jedan izvorno ekonomski projekat, koji je u interesu celog regiona i svake privrede pojedinačno, politizuje, da se iskoristi za sakupljanje poena na unutrašnjoj političkoj sceni… U ovom slučaju, dilema da li ste za ili protiv je veštački stvorena. Ne možete biti protiv više radnih mesta, bržeg privrednog rasta, većeg izvoza… Utoliko pre što je Otvoreni Balkan projekat jednakih mogućnosti za sve koji mu se pridruže, istih i za komanije sa Kosova, iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kao i za one iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Ali i za evropske kompanije koje ovde investiraju, na ovom tržištu prodaju svoju robu i imaju lokalne dobavljače. Uostalom, da smo se povezali ranije, da smo imali zajedničko tržište od 2014, beležili bismo i do dva – dva i po procenata veći prosečan godišnji privredni rast.

 

 

A da li i u kojoj meri Otvoreni Balkan ima podršku međunarodne zajednice? I koliko je Otvoreni Balkan način da ubrzamo i evropske integracije?

 

Iako je u početku možda bilo nerazumevanja i uzdržanosti povodom odluke da kroz inicijativu Otvoreni Balkan Srbija, Albanija i Severna Makedonija konačno ubrzaju izgradnju zajedničkog regionalnog tržišta, da u praksi pokažemo da je to moguće, mislim da je sada svima jasno da nema nekih skrivenih namera, ni prema drugim ekonomija u regionu ni kada je reč o strateškom opredeljenju regiona za ulazak u EU. Jer, ono što mi danas radimo u okviru Otvorenog Balkana, niti je zamena za ulazak u Evropsku uniju niti je u suprotnosti sa obavezama koje svaka od zapadnobalkanskih zemalja ima u procesu pristupanja i usklađivanja sa propisima EU.

 

Naprotiv, zajedničko tržište koje mi gradimo i koje želimo da se proširi na ceo region funkcionisaće na istim principima i slobodama kao evropski ekonomski prostor - na slobodi kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala. Činjenica da to sami činimo umesto da neko to od nas traži, ima posebnu težinu – to dokazuje našu zrelost i spremnost ne samo da harmonizujemo propise i procedure međusobno, već i sa EU, da olakšamo trgovinu, da kompanijama i lokalnim, ali i evropskim koje ovde investiraju smanjimo troškove i uvećamo profit, proširimo prostor za poslovanje na ceo region, obezbedimo slobodan prolaz preko granica, omogućimo veću ponudu radne snage, osiguramo snabdevanje energentima i hranom i to u nepredvidim i teškim vremenima u kakvim danas posluje ekonomija globalno i svaka kompanija pojedinačno… Predstavnici američke administracije i evropski zvaničnici u svojim javnim nastupima sve otvorenije podržavaju inicijativu Otvoreni Balkan, smatrajući da bi sve zemlje regiona trebalo da se pridruže inicijativi i da bi to olakšalo približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

 

Više puta ste isticali nezadovoljstvo poslovne zajednice brzinom kojom se do sada odvijao proces regionalnih ali i evropskih integracija. Da li je Otvoreni Balkan odgovor na spori napredak i skromne efekte projekata kojima je koordinirala EU?

 

Otvoreni Balkan jeste naš način da iznutra ubrzamo regionalne i evropske integracije, ali Otvoreni Balkan nije alternativa ni CEFTA niti inicijativama i aktivnostima pokrenutim u okviru Berlinskog procesa.

 

Naprotiv, mislim da zajedno, ceo region, svih šest ekonomija u dijalogu sa Evropskom unijom, u okviru Berlinskog procesa, možemo da dođemo do novog modela ili okvira koji će nam i pre punopravnog članstva obezbediti potpuno otvaranje jedinstvenog evropskog tržišta za kompanije i proizvode sa zapadnog Balkana, isti tretman kao i za kompanije iz EU, u oblastima u kojima ispunimo evropske standarde, harmonizujemo pravila i uspostavimo održive institucije. Poslovna zajednica, tu bržu ekonomsku integraciju regiona sa EU, odnosno jedinstvenim tržištem, vidi praktično u dva koraka. Zapadni Balkan bi najpre postao deo jedinstvenog tržišta EU kao ekonomska zajednica regiona, dok bi sledeći korak bilo punopravno članstvo. Priključenje jedinstvenom EU tržištu region bi učinilo atraktivnijim u očima investitora i otvorilo nove mogućnosti za rast naših ekonomija.

 

To nije nešto nikad viđeno. Po tom modelu u jedinstveno tržište EU bila je uključena Austrija pre nego što je postala članica. Inspiraciju za ovake predloge nalazimo i u uspešnom modelu Sporazuma o Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) koji na jedinstvenom tržištu okuplja države članice EU i EFTA.

 

Dok ne dođemo do tog novog modela, okvira ili sporazuma, ma kako ga nazvali, neke probleme i pitanja važna za privredu možemo i odmah da rešimo. Koliko nam je važno da međusobno u regionu poslujemo sa što manje barijera, toliko nam je bitno da se otklone prepreke u poslovanju sa Evropskom unijom sa čijom privredom su sve naše ekonomije najdirektnije povezane, da kamioni sa Zapadnog Balkana ne čekaju satima u kolonama pri ulasku u EU, da administracija za naše firme, pri čemu mislim i na kompanije iz EU koje ovde posluju, ne bude komlikovanija nego za kompanije iz EU. Da kamion sa juga Albanije ili Makedonije koji do severa Srbije stigne bez zadržavanja, ne čeka na Horgošu, Batrovcima, Kelebiji ili Tovarniku u kilometarskim kolonama i po 14-15-16 sati, a događa se i po 30 sati da bi ušao u EU.

 

Foto: Miša Obradović