Istorija rokenrola je, za poslednjih šezdesetak godina, registrovala veliki broj mitova, manje ili više poznatih. Ova mitologija privlači izvestan broj dokonih ljudi, u koje i sam spadam, a kojima muzika predstavlja mnogo više od puke zabave.
Svi znaju, npr. da su Badi Holi, Riči Valens i Big Boper (za ovog poslednjeg je malo ko čuo!) 1959. godine zajedno poginuli u avionskoj nesreći. O ovom događaju snimljen je i film "La Bamba", koji smo obožavali kao klinci, a Don McLean snimio je i nadaleko poznatu pesmu "American Pie" (šira publika zna Madoninu obradu).
Malo ko zna, međutim, da je Litl Ričard, dve godine ranije, napustio australijsku turneju sa Džinom Vinsentom i Edijem Kohranom, i najavio da postaje sveštenik, čime je izbegao da i sam postane žrtva avionske nesreće. Razlog prekida turneje bila je velika vatrena kugla koju je Ričard tih dana video na nebu i istu protumačio kao Božiji znak. Ipak, naknadno se ispostavilo da je ova kugla, ustvari, bila prvi veštački satelit, Sputnjik 1, koji je baš tih dana bio lansiran iza gvozdene zavese.
Tri godine kasnije, Džin Vinsent i Edi Kohran su nastupali na turneji po Velikoj Britaniji. Posle koncerta u Londonu, trinaestogodišnji obožavalac im je nosio gitare do taksija, u kojem će, iste večeri, Kohran poginuti, a Vinsent biti teško povređen. Momčić koji im je nosio gitare kasnije je i sam postao rok superstar - Mark Bolan iz benda T.Rex. Ovaj utemeljitelj glam roka i sam će poginuti u automobilskoj nesreći, 1977. godine.
Iste godine, dvojica mojih miljenika, Dejvid Bouvi i Igi Pop, u naponu kreativnih sposobnosti, tokom svog Berlinskog perioda, dolaze do demo snimaka nepoznatog benda iz Akrona u Ohaju, pod imenom "DEVO". Na Igijevo insistiranje, Bouvi tada čini ono što bi svaki pristojan čovek učinio na njegovom mestu, te promoviše bend i povezuje ih sa Brajanom Inoom, koji producira njihov prvi album, pod nazivom "Q: Are We Not Men? A: We Are DEVO!". Frazu "Are We Not Men?" pozajmili su iz romana Herberta Džordža Velsa, "Ostrvo doktora Moroa" (verovatno ste film gledali).
Do kraja sedamdesetih i tokom osamdesetih, DEVO je izbacio nekolicinu albuma, čiji zvuk se kretao od uvrnutog sintetizovanog proto-panka do isto toliko uvrnutih pop pesmica, sa promenljivim uspehom. Međutim, ideja vodilja koncepta zvanog DEVO ostala je nepromenjena.
DEVO je skraćenica od izraza "DE-EVOLUCIJA", odnosno postupak obrnut od evolucije. Ova neobična skupina je, još pre četrdesetak godina, ponudila pesimističku sliku čovečanstva, prema kojoj ljudsko biće zahvaljujući tehnologiji ne napreduje, već nazaduje na evolucionoj lestvici. Za istih četrdesetak godina tehnologija je nepojmljivo napredovala, čineći nekada nezamislive stvari dostupne svakome na planeti.
Ipak, koji je krajnji rezultat? Da li upotrebom svih raspoloživih tehnologija razvijamo ili ubijamo sive ćelije, sinapse ili čakre, kako god ih nazvali? Šta bi se dogodilo ako bi, iz nekog razloga, ove tehnologije nestale? Da li bismo bili sposobni za opstanak, kao što su to bili naši preci?
Hajde da probamo.
Uzmite list hartije i napišite na njemu dva trocifrena (ili četvorocifrena) broja. Zatim, bez upotrebe digitrona na računaru ili mobilnom telefonu, podelite ova dva broja. Nakon toga pokušajte da ih pomnožite. Kao nekada u školi, na kontrolnom iz matematike.
Sada uzmite list hartije i napišite na njemu nekakav tekst, ali "pisanim" slovima. Prvo koristite ćirilicu, a zatim latinicu. Kao nekada u školi, za pismeni sastav iz srpskog (srpsko-hrvatskog, za starije) jezika.
Zatim sami sednite u automobil i odvezite se u drugi grad, gde ćete pronaći određenu adresu, ali bez upotrebe navigacije. Kao nekada, pre petnaestak godina - kartu čitaj, al' seljaka pitaj.
Kakav je rezultat, iskreno?
Čitavo čovečanstvo previše se oslanja na blagodeti novih tehnologija, pa je iluzorno i pomišljati da će ovaj točak početi da se okreće u suprotnom smeru. Međutim, hoće li se točkići u našim glavama okretati u pravom smeru - nisam siguran.
Ovih dana Poverenik je izneo niz primedbi na račun mobilne aplikacije pod nazivom "Izabrani doktor", koja bi trebalo da olakša život našim građanima, omogućivši im da iz svoje fotelje zakažu pregled kod svog lekara. Potanko je javnosti objašnjeno da instalacijom ove aplikacije svoje podatke poveravate nepostojećoj kompaniji, za svrhe koje nisu samo zakazivanje pregleda, već i direktni marketing i profilisanje, a da, povrh svega, svako može da se u ovoj aplikaciji registruje upotrebom vaših podataka, pa i da vam zaviri u zdravstveni karton. Obaveštena je javnost i da je politika privatnosti, u međuvremenu, uklonjena, pa sada nemate pojma ni kome ni zašto poveravate svoje podatke. Sve fino objašnjeno, garnirano argumentima.
Na sve očevidne zamerke, koje bi trebale da zabrinu mnoge, stiže odgovor u Drugom dnevniku RTS, parafraziram: "U redu je što VI ne razumete o kakvim zamerkama Poverenik priča, jer ih ni JA ne razumem. Ako JA ne razumem - kako ćete tek VI onda razumeti? NIKO od korisnika nije izneo zamerke na aplikaciju, a Poverenik se bavi politikom, to je VAMA očigledno jasno."
Osim negativnih recenzija u Gugl prodavnici, gde stoji ova aplikacija bez pratećih uslova korišćenja i politike privatnosti, slabo se ljudi interesuju da li im je ovom aplikacijom ugrožena privatnost, odnosno da li neko zna kada su bili kod lekara i kada imaju zakazano. Uglavnom je ljudima "vrh" što mogu da zakažu pregled kod lekara jednim "klikom", ali se malo razočaraju kada ih u Domu zdravlja zabezeknuto pogledaju i posade među pedeset nevoljnika, zagedanih u svoje zdravstvene knjižice. Tada, sa žaljenjem, konstatuju da je aplikacija "dno", sednu na klupu u čekaonici, otvore "Srpski telegraf" i pročitaju da je Poverenik za sve kriv.
U budućnosti će, verovatno, biti moguće instalirati aplikaciju koja će vam odrediti i dijagnozu i terapiju, pa neće biti potrebno ni ići kod lekara. Iz ovog razloga neće biti potrebe ni da se lekari školuju. Pa da, zašto bi iko gubio vreme na učenje, kad možemo samo da instaliramo aplikacije, koje rade posao za nas.
Samo da je što više instant rešenja: next, next, next, I accept, I agree ... i ... done.
"Instalacijom ove aplikacije pristali ste, mada to niste pročitali (jer ko još to čita, svašta!) da vas profilišemo, pratimo vaše kretanje, nudimo vam robe i usluge, preporučujemo svoje poslovne partnere zavisno od udaljenosti od vas, kao i da svoje organe posthumno ostavljate nama. Nemate o čemu da brinete - ova aplikacija će vam olakšati ionako težak, nepodnošljiv i dosadan život i uštedeće vam dragoceno vreme, kako bi vam isti bio još teži, nepodnošljiviji i dosadniji."
Nismo li mi ljudi? Mi smo DEVO!
Foto: Zlatko Petrović
Autor: Zlatko Petrović
