Da li umete da oprostite, ali i da budete zahvalni u svom životu?
Polako se ova neobična godina približava svome kraju. Juče prolazim Knez Mihajlovom i gledam postavljanje ukrasa, kićenje velike jelke, a čini mi se da je tek juče bio mart mesec. Znam da mnogi od vas imaju isti osećaj i znam da je to zbog neobičnosti koju živimo, evo gotovo devet punih meseci.
Današnja tema potpuno se uklapa u ovaj predpraznični milje.
Da li umete da oprostite drugima? A sebi?
Opraštanje! Deluje tako jednostavno. Oprosti mi! Lako je, zar ne? NE, NIJE!! Nije jer u sebi može da skriva mnogo različith EGO STANJA i mnogo različitih introjekata iz prošlosti koji nam ne dozvoljavaju čak ni da izgovorimo ove dve reči, a kamoli da ih uvažimo!
Setih se sada, kada sam bila mala, bilo mi je jako teško da kažem IZVINI. I dan danas mi je ostao taj neprijatan osećaj kada mi tata kaže da se izvinim mami što sam joj nešto ružno rekla. Ne bih to izgovorila ni po cenu života! Sada mi je jasno da sam u svom MALOM PROFESORU (Transakcioni analitičari će znati tačno o čemu govorim) to IZVINI povezala sa ličnim identitetom i integritetom. Kako i zašto, nije ni važno, ali važno je da sam mislila da ću tim činom PONIZITI SEBE! I da, to je ono što je suština, štitila sam svoje biće i čvrsto stajala iza odluke da ne kažem ŽAO MI JE ili IZVINI!
Znam da su naši komunikacioni odnosi kompleksni i znam da mnogi i u zreloj dobi imaju osećaj koji sam gore opisala. I znam da smo to verovano usvojili u fazi odrastanja koju ja zovem „KALIMERO“ faza, gde nam je sve izgledalo kao nepravda. Moj sin je u toj fazi dolazio kući iz vrtića i prepričavajući mi neka dešavanja stalno govorio: „Mama, to nije fel (fer ☺ )!“ Moj odgovor je uvek bio isti: „Ok Džoni, život nije fer, ali ti moraš da budeš mudar!“
Biti mudar, zašto da ne?!
Baš u odluci BITI MUDAR leži odgovor na pitanje KAKO OPROSTITI DRUGIMA, ali i KAKO OPROSTITI SEBI?
Zašto nam je za to potrebna mudrost? Zato da bi mudrošću pobedil „KALIMERO“ fazu odrastanja koju još nosimo duboko u svom biću i koja je uvek spremna, u vidu introjekta, da iskoči i da se pobuni! Religioznim ljudima je lakše objasniti princip OPRAŠTANJA, ali ostale baš ume da namuči ovakav način razmišljanja.
Suština je da OPRAŠTANJEM mi spašavamo sebe, a ne dugu osobu. Opraštanje je upućeno zapravo NAMA! Gorčina koju nosimo u srcu zbog neke uvrede ili nečijeg lošeg ponašanja, nikom drugom ne šteti, do nama samima. Loše misli i osećaji neće učiniti da se razboli druga osoba, već ona osoba koja sebe truje tim mislima i osećajima! Izreka: “Biti besan na nekoga je kao piti otrov i očekivati da druga osoba umre“ odlično to opisuje.
Zato je dobro ne misliti više na loše ljude i loše događaje. Dobro je oprostiti im i ostaviti ih u prošlosti gde im je i mesto! I naravno nastaviti svoj život sa lepšim mislima u susret boljim ljudima!
A nekada baš umemo da mučimo sebe i da kinjimo svoje biće zbog nekih loših događaja iz prošlosti koje smo mi prouzrokovali. To je možda još gore, jer je po principu „Kadija te tuži, Kadija ti sudi!“ I tada smo sebi najveći neprijatelji i mučitelji. I u ovakvoj situaciji, situaciji gde bi opraštanje trebalo da bude upereno ka nama, moramo isto biti mudri i to čak i više. Jer naš unutrašnji svet niko ne vidi do nas, a on može da nam pravi velike probleme ako mu dopustimo!
Najteže je zapravo sebi oprostiti neke greške, propuštene prilike i slično, ali moramo to da uradimo jer nam je porebno da bi krenuli dalje. U suprotnom, naš život stoji u mestu i gleda ka prošlosti (što može biti sputavajuće), a ne ka budućnosti (što može biti motivišuće).
Jedan od najboljih načina da oprostimo svima, pa i sebi je da postanemo ZAHVALNI!
Kako biti zahvalan?
Slično opraštanju i tema zahvalnosti može predstavljati izazov mnogima. Razvojno, civilizacijski usmereni smo da pratimo i posmatramo šta je to što nam fali, smeta, šta nas ugrožava. U modernom dobu mogli bi reći usmereni smo da GLEDAMO SAMO ONO ŠTO NEMAMO I ŠTO NAM FALI. Na žalost to i radimo. Kako onda da budemo zahvalni?
Konstantnim opažanjem onoga što nemamo ili bi smo voleli da imamo, osećamo se loše, neostvareno, a samim tim i neispunjeno. U takvom svakodnevnom ritualu uopšte ne primećujemo ŠTA TO SVE MI IMAMO, ŠTA SMO TO SVE STVORILI, SAGRADILI, NAPRAVILI, KREIRALI, DOPRINELI I SL.
U jednoj od prethodnih kolumni rekla sam da je Korona donela jednu dobru stvar, a to je okretanje sebi, svome biću i iskonskim potrebama bića, a ne nametnutog potrošačkog društva. Ovde bih dodala da je donela još jednu dobru stvar, a to su duboke introspekcije pojedinaca i osvešćivanje OSTVARENOG. Lično spadam u tu grupu ljudi koji su se tek sa naglim zaustavljanjem osvrnuli oko sebe, ali i iza sebe. Iskreno, stalno mi je u agendi pisalo šta nisam završila i šta još treba da uradim. Kada sam zastala i osvrnula se, videla sam ustvari KOLIKO SAM TOGA JA URADILA i bila sam veoma srećna. Bila sam ZAHVALNA što sam sve to postigla i što su okolnosti bile dobre po mene da bih to sve mogla! Onda sam bez griže savesti dozvolila sebi da malo usporim i nagradim sebe za sve postignuto.
Nagrađujemo sebe samo kada nemamo grižu savesti, a nemamo grižu savesti kada smo zahvalni. Budite i vi zahvalni na svemu što ste do sada dobro uradili, a sigurna sam da ima dosta toga! Proverite i naravno, nagradite sebe jer će vam dete u vama biti beskrajno zahvalno!
U videima koji slede pogledajte malu analizu OPRAŠTANJA I ZAHVALNOSTI iz još jednog ugla posmatranja, da bi vam priča o ovoj temi bila kompletna!
Za više informacija o EDUKATIVNOM PROGRAMU „KOMUNIKACIONA INTELIGENCIJA“ pogledajte na:
http://intelligentcommunications.org/rec-predsednice/
https://www.linkedin.com/in/drjelenabajic/
https://www.instagram.com/drjelenabajic/?hl=srveoma
https://www.youtube.com/channel/UC5wkEgxzPSzYuIYD_qW3oiA/videos
Nadam se da vam je tema interesantna. U narednim susretima dobrodošli ste da zajedno otkrivamo izazove inteligentne komunikacije. Naravno, pišite u komentarima ili na društvenim mrežama sa kakvim se izazovima vi suočavate kada je komunikacija u pitanju!
Do narednog čitanja...
Lep pozdrav,
