Da bismo na pravi način i iz pravog ugla sagledali naše komunikacione transakcije, potrebno je prvo da se upoznamo sa Transakcionim analizom i ego stanjima.
Sredinom prošlog veka uočava se nagli razvoj različitih psihoterapijskih pravaca i škola koje predstavljaju ili deo ili reakciju na psihoanalizu. Erik Bern, psihijatar sa dugogodišnjim iskustvom u psihoanalitičkoj edukaciji, koji je revnosno pratio tadašnji razvoj nauke i medicine (neurologije, neuropsihijatrije i opšte teorije sistema, kao i kibernetički komunikacioni model), a u želji da promeni uobičajeni način tadašnje terapije kroz slobodno asociranje i formuliše novu komunikaciju među ljudima kroz nove koncepte dinamike i strukture ličnosti, stvorio je tada Transakcionu analizu. Njegov ideal bio je, naime, stvoriti jasne koncepte koje će ljudi spontano prihvatati i koristiti. Tokom vremena Bern je napustio Frojdovu psihoanalizu i fokusirao se uglavnom na društvene interakcije kao osnove analize.
Kada govorimo o samom nazivu ovog
savremenog komunikološkog modela
jedinicu društvenog opštenja nazivamo transakcija.
Kada se dvoje ili više ljudi nađe na okupu pre ili kasnije neko od njih progovoriće ili na neki drugi način pokazati da prima k znanju prisustvo drugih. To nazivamo transakciona draž. Neko drugi će zatim reći ili učiniti nešto što je u nekoj vezi sa tom draži, i to ćemo nazvati transakcioni odgovor. Jednostavnom transakcionom analizom određujemo koje ego - stanje je izbacilo transakcionu draž, a koje je uzvratilo transakcionim odgovorom. Najjednostavnije transakcije su one u kojima i draž i odgovor nastaju iz Odraslih obeju zainteresovanih strana.
„Inicijator pruža ruku kada na osnovu podataka koje mu stoje na raspolaganju proceni da je potreban skalpel. Partner pravilno ocenjuje značenje ovog pokreta, zatim procenjuje distancu i odmerava snagu, pa pruža skalpel drškom napred tačno onako kako ga hirurg i očekuje.“ (Erik Bern)
Transakciona analiza istovremeno predstavlja teoriju ličnosti ali i psihoterapeutski metod koji je usmeren ka ličnom razvoju i promeni. Elementi humanističkog, psihoanalitičkog i kognitivnog pristupa su svi sadržani u transakcionoj analizi. Transakciona analiza se koristi u terapiji pojedinaca, parova, grupa i porodica, a cilj joj nije samo da razume već i da izleči.
Transakciona analiza je u osnovi predstavljala vid socijalne psihologije.
Ipak, tokom poslednje četiri decenije sama teorija se
razvila i postala oblik psihoterapije, savetovanja, edukacije i organizacionog razvoja.
Odvojila se od strogo stručno - medicinske psihijatrije,
prihvatila oblike savremenog doba i u trenutku prelaza u novi vek,
zauzela važno mesto u psihološkim radionicama
koje se kroz edukaciju bave razvojem transverzalnih kompetencija.
Iz ugla same primene, Transakciona analiza nudi sistem psihoterapije koji se može koristiti individualno i grupno, u parovima i porodično, tretirajući tako svaku vrstu psihološkog poremećaja, od manjih životnih problema do ozbiljnih neuroza. Kao teorija ličnosti TA nam daje i predstavu o tome kako su ljudi psihološki struktuirani koristeći model ego - stanja. Donosi nam i teoriju komunikacije (od interpersonalne komunikacije koja je okosnica patenta „Komunikaciona inteligencija“, do analize celih sistema i organizacija) i nudi teoriju razvoja deteta.
TA objašnjava kroz koncept životnog skripta da naši sadašnji obrasci ponašanja vode poreklo iz detinjstva i zašto (ali i kako) i kao odrasli nastavljamo da ponavljamo strategije koje smo razvili u detinjstvu, čak i kada su ti obrasci pogrešni i kada nas gotovo uvek dovode do loših ishoda po nas same. TA nam objašnjava i kako i zašto možemo, kao odrasli nastaviti da ponavljamo strategije koje smo razvili u detinjstvu čak i kada one proizvode rezultate koji su samoporažavajući ili bolni. Time TA obezbeđuje i teoriju psihopatologije. (Stewart, Joines)
TA, kao teorija ličnosti, daje nam predstavu o psihološkoj strukturi pojedinca koristeći model ego stanja i analizu transakcije. "Ego stanje je grupa povezanih ponašanja, misli i osećanja, jedne osobe, to je način na koji ljudi ispoljavaju deo svoje ličnosti u datom vremenu. Kod ljudi postoji tri ego stanja:
Roditelj - ego stanje je stanje u kome osoba podsvesno oponaša svojim ponašanjem, mislima i osećanjima jednog od svojih roditelja, ili neku drugu roditeljsku figuru. Pa tako recimo osoba viče kada je pogođena ili osuećena zato što je tako radio jedan od roditelja.
Dete - ego stanje je stanje u kome se osoba ponaša, misli i oseća onako kako se ponašala, mislila i osećala kada je bila dete. Na primer, osoba čiji rad loše ocene na poslu, može da odreaguje tako što će spustiti glavu i gledati u pod, osećati stid i bes jer je to tako radila kao dete.
Odrastao - ego stanje je stanje u kome se osoba ponaša, misli i oseća u odnosu na ono što se u tom trenutku dešava oko nje, koristeći u potpunosti svoje mogućnosti kao odraslo ljudsko biće. Kod ovog ega stanja su transakcije realne i harmonične." (Erik Bern)
Tako komunikacija predstavlja razmenu transakcija, a transakcije predstavljaju samu komunikaciju. Jedna osoba može se drugoj obratiti iz bilo kog ega stanja i druga osoba ima istu tu slobodu pri odgovoru. Jedna osoba šalje drugoj signal da ju je prihvatila ili prepoznala i druga joj na to odgovara. Svaki oblik prihvatanja, odnosno priznanja, predstavlja strouk (eng.stroke). Prema TA, ljudima su potrebni stroukovi (priznanja) da bi održavali sopstveno psihičko i fizičko blagostanje. Dakle, ljudi se u društvenim interakcijama ponašaju, iskazuju kroz neko od ego stanja i za svoje ponašanje traže priznanje, a ako priznanje dobiju, tada održavaju svoje psiho-fizičko blagostanje. (In Stjuart, Ven Džoins)
Izvesno je da će u komunikaciji doći i do konflikta ili greške. To se dešava kada dve osobe komuniciraju iz različitih ego stanja o čemu će više reči biti u tekstovima koji slede.
Nadam se da vam je tema interesantna. U narednim susretima dobrodošli ste da zajedno otkrivamo izazove inteligentne komunikacije. Naravno, pišite u komentarima ili na društvenim mrežama sa kakvim se izazovima vi suočavate kada je komunikacija u pitanju!
Do narednog čitanja...
Lep pozdrav,
