Imamo li moć da menjamo svoj život?

 

Moć i nemoć. Kao neka igra reči, igra unutrašnjih monologa svakog čoveka. Koliko smo zaista moćni? Koliko smo ipak nemoćni u nekim situacijama svoga života? Šta mislimo o sopstvenoj moći, a šta o moći drugih ljudi?

 

Ko je uopšte moćan? I šta je to moć, a šta nemoć nasuprot nje?

 

Nismo naučeni da kritički posmatramo reči i fraze koje svakodnevno koristimo. Jednostavno, one samo tako idu i „kotrljaju se" našim jezikom, dok mi u hodu shvatamo šta smo to upravo izrekli. Skoro sam pročitala jedan fenomenalan grafit koji glasi: „Ja uvek prvo dva puta kažem pre nego što razmislim!“ Grohotom sam se nasmejala. Ali da, to je zapravo to. Mnogo ljudi radi upravo to što je napisano!

 

Zašto nam je jezik uvek brži od pameti?

 

U jednom od prethodnih tekstova pominjala sam da često stavimo sebe na autopilot kada je komunikacija u pitanju. Isto kao i kada su u pitanju neke svakodnevne radnje koje obavljamo bez razmišljanja. Tako svako jutro peremo zube, tuširamo se, oblačimo, kuvamo kafu i sl., bez da razmišljamo gde je četkica, džezva, koja noga prva ide u koju nogavicu i sl. Sve to naš mozak, postavljen na autopilot, obavlja bez naše intervencije, što je dobro. Zamislite koliko bi se opterećivali kada bi svaki dan obraćali punu pažnju na svaki od gorepomenutih detalja?

 

Da li i naše misli smemo tako da pustimo da lutaju bez kontrole i koje su polsedice toga?

A tek naše reči upućene drugim ljudima? Vredi se zapitati!

 

 

Sve je dobro dok stvari teku očekivano, naučeno, uvežbano. Osećamo izvesnu kontrolu nad svojim životom, moć da radimo sve onako kako želimo u datim okolnostima.

 

Šta se dešava kada se okolnosti oko nas ili u nama samima promene i osetimo se nemoćnim pred novim životnim izazovima?

 

Ovo je pitanje koje svako od nas, odgoneta na svoj način, poslednjih meseci. Potpuno nova situacija u kojoj smo se našli i kada je zapravo pravo vreme za preispitivanje? Koliko smo sada moćni, a koliko nemoćni pred novim izazovom? Sada su i oni koji su nam se činili moćnijim od nas poklekli. Nisu zaštićeni od virusa ni oni. U ovome smo svi jednaki!

 

Da li je došao trenutak i pravo vreme da se uspostavi neki novi sistem moći?

 

Lično mislim da je pravo, tačnije idealno vreme da se otkriju neke lične moći. One male moći, koje su samo naše i koje nas štite, a da toga često nismo ni svesni. Ovo je odlično vreme da se istraže svetovi našeg mikrokosmosa i da se priznaju i neke naše korisne moći, a ne da se samo prepuštamo osećaju nemoći koji je trenutno sveprisutan.

 

Probudite uspavanu kreativnost u sebi.

Ona je vaša moć u neobičnim vremenima u kojima smo se našli.

 

Radite neke lepe stvari koje ste oduvek želeli da radite, a niste imali vremena. Vratite se sebi i svojim strastima. Pišite, crtajte, pevajte, stvarajte, zabavljajte se i negujte kreativno dete u sebi, ono je to jako dugo čekalo.

 

Osećaj nemoći leči se kreativnošću koja je u vama, samo je treba probuditi!

Šta čekate, uradite to odmah!!

 

 

Ostanite uz Komunikologike u doba korone, otkrijte vaše skrivene logike i putanje kojima se kreću, a onda ih usmerite u pravcu koji će vam biti od koristi u vreme virusa korone, neizvesnosti i jedne ozbiljne, sveobuhvatne društvene krize.

 

U nastavku za više korisnih informacija, pogledajte video snimljen u aprilu, kada je virus korona stigao u Srbiju i jedan zanimljiv ugao posmatranja naše lične nemoći ali, naravno, i moći.

 

 

Do narednog čitanja...

 

Lep pozdrav,

 

Vaša Prof. dr Jelena Bajić

Lični stav