Ako je odluka da se ode na konferenciju doneta - doneta je, pa makar ona koštala koliko tri advokatska sata. Šalu na stranu, pravnici često podržavaju ideju odlaska na događaje, ali još češće zalutaju na njih nepripremljeni.
Jutro nakon posete događaju uglavnom donese preispitivanja o tome koliko smo sreli novih klijenta, a koliko kolega iz konkurentske kancelarije. Zatim se priča svede na Linkedin objavu, tek da se prikaže da smo ‘i mi bili'. Za 'follow-up' mejlove se, kasnije, nema vremena zbog posla koji je apsolutni prioritet. Na površini svesti verujemo da je dobro što smo ‘pokazali nos’ na tom nekom mestu, ali nam podsvest sugeriše da je događaj bio suvše nepredvidiv. Možda uzaludan.
Nepripremljenost je uvek dobra ukoliko su drugi, a ne vi, nepripremljeni. Zato događaje treba učiniti predvidivim, kroz temeljnu pripremu. To je moguće uraditi ako razmišljate godinu dana unapred i ako razumete načine na koje možete da upotrebite događaje. U praksi, razmišljanje unapred bi značilo napraviti popis svih događaja na godišnjem nivou, uz informacije sa tačnim ili okvirnim datutom njihovog održavanja, i visini kotizacije. Treba voditi računa da događaje birate u skladu sa ključnim oblastima prava i industrijama koje kancelarija pokriva.
Događaje je moguće svrstati u sledeće kategorije: 1. umrežavanje, 2. edukacija, 3. promocija. Nekada će akcenat biti na održavanju kontakata sa klijentima, i na uspostavljanju novih poslovnih konekcija. Nekada će advokati demonstrirati svoje znanje tako što će biti govornici (eksperti/edukatori). A većina događaja može biti korisna promocija za kancelariju. Kreativnost bi bila u tome da što više faktora uzmete u obzir i 'premerite' svaki događaj tako da bude upotrebljen na pravi način. Što se pre zadubite u detalje, vase prisustvo će imati veću svrhu.
Na samim događajima (konferencije su samo jedan oblik) treba povesti računa o tome ko će, i kako, predstavljati kancelariju. Neke kolege jednostavno nisu za gužve i radije bi ostale sa svojim predmetima u kancelariji. To je prilično fer. Stoga bi najkorisnije bilo da kancelariju reprezentuje neko ko voli druženje i dobar je komunikator.
Najzad, na nekim događajima je ponekad potrebno ‘zaboraviti’ da ste advokat. Zbog narodskog uverenja koje glasi ‘ne daj bože da ti advokat zatreba’, mnogi se refleksno uplaše kada im priđate. Možda je dobro da vas upoznaju iz nekog drugog ugla.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Petar Protić, rukovodilac razvoja poslovanja u LexQuire LLP, Holandija
