Polazimo za Portugal. Letimo u Lisabon. Vremenska prognoza ne obećava, ali društvo obećava. Poneo sam patike koje ne propuštaju, kabanicu, dobro raspoloženje. Šta može da krene naopako?
Dok smo se peli avionom u visine osetio sam blagi bol u vilici, pritisak valjda. Kad smo se spuštali, vetar je bio toliko jak da je bol nestao. Pitate se možda kako? Na njegovo mesto je došao blagi strah.
Sleteli.
Otišli smo do smeštaja i krenuli ka gradu. Odavno ne kukam na "loše vreme", kažu motordžije kojima pripadam: Nema lošeg vremena, ima samo loše opreme. Oprema je dobra i spreman sam!
Kisemo lagano, natapamo se, ali je oprema dobra. Oko nas turisti žure, trče, pokušavaju da obuzdaju kišobrane koji lete kao maslačak. Ne vide ništa jer su im glave pognute. Vetar je okeanski i sa njim nema zezanja. Nije kišban frendli.
Lokalci hodaju kao da se ništa ne dešava. Bez kišobrana, mokrih ramena u cipelicama za leto. Valjda se lako suše, ili ih možda zabole što par dana pada kiša. Ne znam, al vidim da je njima bolje.
Dižem glavu i uživam u zvukovima, mirisima i istoriji koja je na prvi pogled i osećaj čudesna. Treba samo imati hrabrosti podići glavu i osetiti.
Neko oseti kišu, neko samo pokisne.
Sedamo u prelepi restoran u zabačenoj ulici, mali, zgusnut tako da svi sedimo 25 kvadrata, ali nikome ne smeta. Naručujemo plodove mora, fenomenalni su na oko i na miris bogami. Fali ukus i zvuk.
Pre nego što sam probao hranu u restoran u kome ima mesta jedva da konobar prođe ulaze dvojica gitarista i dama od 80 godina, sve staje, niko ne jede, ne pije, nema ustajanja, toaleta, čak ni konobara-jer nema gde prođe.
Odlažem viljušku i uživam. Ehh meraka. Prećutni ugovor. Tišina. Totalni fokus. Poštovanje muzičara, poštovanje sadašnjeg trenutka. Imao sam utisak da smo svi 100% u ovde i sada. Možda se pitate kao i ja tada:
Kada sam poslednji put bio/la 100% negde?
Završavaju svoj nastup. Ni predugo ni prektratko. Ma-ai bi rekli Japanci, taman Balkanci.
Uzimam zalogaj. Bol od kog sam u trenutku pobeleo, pa pocrveneo, pa se preznojio i na kraju bolno uzdahnuo. Probam sa crvenim vinom, isto. Možda da ga probam hladno. Pijem gutljaj ledene vode...još gore.
Upala živca.
Bol koji nikada nisam osetio u životu. Drugari mi se smeju kad sam im rekao da nikada nisam vadio živac, konstatuju da su već najmanje 5 zuba rešili živca i da nema pomoći.
Rekoh u šali: "Pa nije loše, za 40 godina jedan živac manje." Pitam šta mogu da uradim, kažu: Ništa, kad se vratiš popravićeš, sad ne možeš da uradiš ništa...
Hm. Probam da otpijem vino tako što nakrenem glavu, vino kliznu preko levih zuba i ode u grlo. Radi. Probam da jedam lagano na drugu stranu... Ne boli...osim kad nešto zaluta... Mora pažljivo. Rešeno.
Pomislim u sebi: "Ne gine mi nadimak "krivoglavi" ako ovo budem šest dana radio."
Setih se nekih reči mog teče Džekija iz familije Čenovića koji, da je sa nama bio, sigurno ne bi kukao već bi mi rekao:
Tvoj jedan bolni zub je san nekoga ko nema ni jedan.
Znao je da kaže i da je tvoj težak posao san svakog ko ne može da se zaposli.
Tvoje nemirno dete koje te "izluđuje" je san nekoga ko se upravo vraća sa desete neuspešne oplodnje.
Tvoj mir, sloboda, hrana i zdravlje su san svakoga ko ima rat u svojoj zemlji.
Moja baba Natalija je jednom sa mnom gledala film gde je Džeki Čen bio glavni dasa i pitala me, dok on bije sve redom:
"Juuu dete moje, pa koji je ovaj?"
Pošto sam video zaprepašćenje na njenom licu, odgovorih:
"Baba on je dobar"
"Koje crno dobar kad pobi ovoliki narod."
Nasmejao sam se i dobio prvu lekciju o perspektivi. Gledamo isto a vidimo različito. Često ne možemo da promenimo ono što nam se događa, ali možemo način na koji o tome mislimo ili osećamo.
Uvežbao sam krivi pokret glavom na levo, vino lagano sklizne. Ponosan što sam otkrio taj dugo čuvani portugalski metod ispijanja pio sam mnogo više nego inače. Pita me kum:
"Jel te manje boli zub od vina?"
"Ne. Al, me zabole uvo."
Bol je neizberžan. Patnja je stvar izbora.
Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš, možeš i mnogo više.
PS: Putovanja čine da postanemo skromniji. Tek kada otpujete negde shvatite koliko malo mesto zauzimate u svetu. Putovanja vam može finansirati pasivni prihod koj možete ostvariti prodajom svog e booka ili online programa. Bacite pogled i iskotistite cenu i bonuse u pretprodaji. Evo linka. OVDE
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Johny Sasvim Digitalno
