Ovaj tekst nema za predmet analizu pravnih stavova VKS,
već predstavlјa kratak hronološki prikaz postupanja VKS
prilikom donošenja stavova u predmetima tužbi protiv banaka.
17. septembra 2021.godine građani Srbije su zvanično pozdravili vladavinu prava, poželevši joj srećan put, jer kod nas očito nije dobrodošla.
Jednostavno, ne uklapa se u sistem. Nepravda, mito, korupcija, nepotizam... U takvom društvu vladavina prava, prosto rečeno, štrči.
Vladavina prava se temelјi na tome da zakon ne sme da pravi razlike među građanima i mora jednako da ih tretira.
Kod nas, kao najviši sud u sistemu sudske vlasti, Vrhovni kasacioni sud je taj koji obezbeđuje jedinstvenu sudsku primenu prava i jednakost stranaka u sudskim postupcima, razmatra primenu zakona i drugih propisa, kao i rad sudova (član 31 Zakona o uređenju sudova).
Dakle, Vrhovni kasacioni sud ujednačava sudsku praksu na nekoliko načina, usvaja pravna shvatanja na zahtev veća ovog suda, odnosno u postupku rešavanja spornog pitanja ili u slučaju da, prateći primenu nekog zakona, utvrdi da se postojeće pravne praznine različito tumače i popunjavaju. Pravna shvatanja usvajaju se i na zahtev nižestepenih sudova, a naročito ako se radi o repetitivnim sporovima, jer se na taj način sprečava donošenje različitih presuda i postiže predvidivost sudske prakse u nekoliko hilјada predmeta koji se nalaze u nižestepenim sudovima.
Sada kada to znamo da pređemo in medias res. Srpsko pravosuđe se pre nekoliko godina susrelo sa većim brojem tužbenih zahteva u kojima su građani pred sudovima isticali da su banke prilikom zaklјučivanja ugovora o kreditu prevalјivale apsolutno sve troškove takvog ugovora na slabiju ugovornu stranu, građane.
Sudovi su nakon održanih glavnih rasprava donosili neujednačne sudske odluke, kod identičnih tužbenih zahteva i činjeničnih navoda. Što je tehnički moguće, jer se presude donose na osnovu slobodnog sudijskog uverenja, što dalјe znači da su u nekim sporovima parnicu dobijale banke, dok su u drugima parnicu dobijali građani.
Sve do 22.05.2018.godine. Upravo tada, Vrhovni kasacioni sud je doneo pravni stav nakon čijeg usvajanja dolazi do ujednačenosti sudske prakse te građani dobijaju sve sporove protiv banaka. Upravo to je vladavina prava, građani koji idu na sud zbog identičnih činjeničnih okolnosti moraju dobiti istu presudu, a sudovi jedne države moraju rešavati identična pravna pitanja na isti način.
No, stanje pravne sigurnosti nije dugo potrajalo. 17. septembra 2021.godine objavlјena su dva pravna stava Vrhovnog kasacionog suda koja se tiču ugovora o kreditu. Prvi govori o tome da je pravno valјana odredba kojom se građani obavezuju da plate banci premiju osiguranja kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, dok drugi stav potvrđuje da je dozvolјeno i prevalјivanje troškova obrade kredita na građane. Prvi stav je nov, prvi put zauzet po pitanju premije osiguranja kod NKOSK-a, dok se kod drugog stava radi o „dopuni“ pravnog stava o troškovima obrade kredita iz 2018.godine.
Nužno je odgovoriti na sledeća pitanja, ko je tražio zauzimanje pravnih stavova? A naročito, ko je tražio dopunjavanje postojećih u situaciji kada smo imali izvesnost sudskih postupaka postignutu kroz ujednačenu sudsku praksu i kada nisu postojale pravne praznine? Šta opravdava donošenje ovih pravnih stavova kao i ko je isto obrazložio?
Da li je verodostojan dopis Američke privredne komore u Srbiji i Saveta stranih investitora od 26.februara tekuće godine naslovlјen na predsednika države i predsednika vlade kojim traže da se „minimizira povećani pravni rizik banaka“?
Ovakvim postupanjem Vrhovni kasacioni sud je u periodu od tri godine uveo pravnu nesigurnost i ukinuo vladavinu prava za koje garantuje država, jer prema Ustavu pravnu sigurnost odnosno vladavinu prava uređuje i obezbeđuje Republika Srbija.
Građanima koji ovakvim činjenjem Vrhovnog kasacionog suda pretrpe štetu država će morati da nadoknadi. Tada možda shvati da vladavina prava nije neka sintagma koja dobro zvuči u pristupnim pregovorima sa EU no da je kako kaže Rudolf Jering pravna država „blago za koje kao i za svako drugo blago vredi da se borimo ako želimo njegovu korist, iako moramo da se pomirimo sa njegovim zloupotrebama“.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Ana Selak, advokat
