Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 35/2023) (u daljem tekstu: Novi Zakon) stupio je na snagu dana 07.05.2023. godine. Novi Zakon je donet od strane Narodne Skupštine Republike Srbije dana 28.04.2023. godine, simbolično, na Međunarodni dan bezbednosti i zdravlja o radu, dok je narednog dana, 29.04.2023. godine, isti proglašen Ukazom Predsednika Republike Srbije i istog dana objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije broj 35/2023.
Danom stupanja na snagu Novog Zakona, prestao je da važi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 91/15 i 113/17 - dr. zakon) (u daljem tekstu: Stari Zakon). Stari Zakon je, uz izmene i dopune, bio na snazi skoro 18 godina, kao i odredbe člana 5. i člana 6. stav 1. Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima ("Službeni glasnik RS", br. 14/09, 95/10 i 98/18). Brisanim odredbama pomenute uredbe bili su propisani uslovi koje treba da ispunjava koordinator za izradu projekta, odnosno koordinator za izvođenje radova, a koji uslovi su sada predviđeni odredbama Novog Zakona.
Prelaznim i završnim odredbama Novog Zakona propisano je da će u roku od 18 meseci biti doneti novi podzakonski akti kojima se bliže određuju pojedina pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Bitno je napomenuti da podzakonski akti koji su doneti na osnovu Starog Zakona nastavljaju da se primenjuju do donošenja novih podzakonskih akata prema Novom Zakonu, ako isti nisu u suprotnosti sa Novim Zakonom.
Takođe, prelaznim i završnim odredbama Novog Zakona nabrojani su i stariji propisi, odnosno pravilnici iz kojih će se primenjivati mere zaštite na radu, odnosno pravila vezana za zaštitu na radu do donošenja propisa o preventivnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno propisa o opštim i posebnim merama bezbednosti i zdravlja na radu, ukoliko te mere, odnosno pravila nisu u suprotnosti sa Novim Zakonom.
Najbitnije je naglasiti da su poslodavci dužni da organizuju svoje poslovanje u skladu sa Novim Zakonom u roku od dve godine od dana stupanja na snagu Novog Zakona, odnosno da je poslodavcima ostavljen period od dve godine da sa istim usaglase svoje poslovanje. S tim u vezi, preporuka svim poslodavcima bila bi da u periodu od 18 meseci od dana stupanja na snagu Novog Zakona pomno prate donošenje podzakonskih akata na osnovu Novog Zakona, a sve sa ciljem kako bi ispoštovali sve obaveze koje iz istih proizilaze i time izbegli eventualne sankcije nadležnih organa.
Bitnije novine Novog Zakona usmerene su na stručnost lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu - kako fizičkih lica koje obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu, tako i pravnih lica i preduzetnika, pre svega, detaljno regulisanim uslovima za izdavanje i obnavljanje licenci za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, koje se obnavljaju na 5 godina, dok se zahtev za obnavljanje licence mora podneti najkasnije 60 dana pre isteka roka važenja licence. Što se tiče uslova za izdavanje i obnavljanje licence, Novi Zakon predviđa da se licenca fizičkom licu može izdati, odnosno obnoviti ako ista nije oduzeta u prethodnih pet godina, ako lice nije pravnosnažno osuđeno za krivična dela propisana Novim Zakonom, odnosno da navedenom licu nisu pravnosnažno izrečene mere bezbednosti zbog kojih ne može da obavlja poslove u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Nadalje, Novi Zakon, između ostalog, uvodi institute „savetnik za bezbednost i zdravlje na radu“, „saradnik za bezbednost i zdravlje na radu“, „koordinator za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta“, „koordinator za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova“ i sl. koja lica, između ostalog, moraju imati odgovarajuću licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, dok Novi Zakon ne poznaje institut „lice za bezbednost i zdravlje na radu“ koji institut je bio predviđen Starim Zakonom.
U smislu stručnosti lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu propisana je obaveza kontinuiranog usavršavanja znanja kao uslov za obnavljanje licence, kao i obaveza poslodavaca da tim licima obezbedi plaćeno odsustvo za kontinuirano usavršavanje znanja, radi obnavljanja licence.
Dalje, Novi Zakon uvodi pojmove kao što su rad na visini, rad na dubini, i detaljnije određuje pojam radnog mesta sa povećanim rizikom u koje spadaju radno mesto na visini, radno mesto u dubini i druga radna mesta. Uvodi se i pojam „radilište“ koji se definiše kao je prostor na otvorenom u kojem se izvode radovi u skladu sa elaboratom o uređenju i izvođenju radova. Pored toga, Novi Zakon određuje i pojmove rada od kuće i rada na daljinu kao i dužnost poslodavca da za iste utvrdi uslove za bezbedan i zdrav rad, sredstva za rad izdata od strane poslodavca, da definiše radni proces u vezi sa izvršenjem poslova za koje je zaposleni zadužen i propiše preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, kao i mogućnost poslodavca da donese akt o proceni rizika za rad od kuće i rad na daljinu uz učešće zaposlenog.
Pored dosadašnje obaveze poslodavca da obezbedi zaposlenom opremu za ličnu zaštitu na radu, Novim Zakonom je propisana obaveza poslodavca da zaposlenom obezbedi ličnu zaštitnu opremu u ispravnom stanju i sprovede da obuku za njeno pravilno korišćenje.
Pored obuke za pravilno korišćenje lične zaštitne opreme, slično rešenju iz Starog Zakona, Novim Zakonom je stavljen akcenat na obuku kao jednu od preventivnih mera, te je propisan veći broj obuka. Poslodavac je dužan da izvrši obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad: 1) kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno drugog radnog angažovanja; 2) premeštaja na druge poslove; 3) prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad ili promene opreme za rad i 4) kod promene radnog procesa. Obuka se obavlja u toku radnog vremena, a troškovi obuke ne mogu biti teret zaposlenog. Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu takođe ima pravo na obuku radi obavljanja aktivnosti predstavnika zaposlenih, koja se obavlja odmah po izboru ili imenovanju, a periodično se vrši najkasnije u roku od tri godine od dana prethodne obuke. Za razliku od rešenja iz Starog Zakona, po kome su se periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenih koji ne rade na radnim mestima sa povećanim rizikom vršile najkasnije u roku od četiri godine od dana prethodne provere, Novim Zakonom je predviđeno da se periodične obuke za bezbedan i zdrav rad zaposlenih koji ne rade na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše najkasnije u roku od tri godine od dana prethodne obuke, dok je za radna mesta sa povećanim rizikom zadržano rešenje iz Starog Zakona, odnosno, i dalje je predviđeno da se periodične obuke za bezbedan i zdrav rad vrše se najkasnije u roku od jedne godine od dana prethodne obuke.
Propisana je i dodatna obuka, kada radni proces to zahteva, odnosno kada zaposlenom preti ozbiljna, neizbežna i neposredna opasnost po život ili zdravlje (u kojem slučaju se uputstva ili instrukcije mogu dati u usmenoj formi zbog hitnosti). Naročito je propisana dužnost poslodavca da odmah, a najkasnije u roku od 8 dana izvrši dodatnu obuku zaposlenih, u slučaju teške povrede na radu, smrtne povrede na radu ili kolektivne povrede na radu sa teškom ili smrtnom povredom na radu, i to zaposlenih na tom radnom mestu u organizacionoj jedinici gde se povreda dogodila, a sa obavezom obaveštavanja svih zaposlenih.
U vezi sa lekarskim pregledima, najvažnija novina je dužnost poslodavca da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda, pri čemu, troškovi lekarskih pregleda padaju na teret poslodavca.
Novim Zakonom proširena su ovlašćenja inspekcije rada, a naročito kada je u pitanju delatnost građevinarstva. Naročito je bitna dužnost inspektora rada da zabrani rad na privremenim ili pokretnim gradilištima za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenog. Navedena zabrana traje najmanje tri dana ukoliko su okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu utvrđene prvi put, a traje najmanje 15 dana, odnosno 30 dana ukoliko su okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu utvrđene drugi, odnosno treći put.
Takođe, Novim Zakonom uveden je i institut „registar povreda na radu“, koji u elektronskoj formi uspostavlja i vodi Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. Predviđeno je da podatke u Registar unosi poslodavac, dok isti sadrži tačne i ažurne podatke o povredama na radu.
Konačno, Novim Zakonom je uglavnom pooštrena kaznena politika. Propisan je veći broj prekršaja u odnosu na broj koji je bio predviđen Starim Zakonom i značajno su uvećane novčane kazne za prekršaje. Za većinu prekršaja poslodavaca sa svojstvom pravnog lica, za koje su ranije bile određene kazne u rasponu od 800.000 do 1.000.000 dinara, sada se novčane kazne određuju u rasponu od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, dok za određeni broj prekršaja za koje su ranije bile određene novčane kazne u rasponu od 600.000 do 800.000 dinara, sada se kazne određuju u rasponu od 1.000.000 do 1.500.000 dinara, zatim, povećane su novčane kazne za direktora, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca itd.
Najzad, možemo slobodno istaći da Novi Zakon teži ideji da se zaštita i bezbednost na radu podigne na jedan viši nivo, a da li će u praksi tako zaista i biti, ostaje da se vidi u periodu koji predstoji.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Marjanović Law
