U poslednje vreme sve više se susrećemo sa ovim terminom, kako iz ličnog iskustva, tako i iz iskustva bliskih ljudi. Pod ovim pojmom podrazumevamo dugoročno i svesno psihičko zlostavljanje pojedinca od strane kolega, nadređenih ili društvenog okruženja.
Mobing se smatra društveno neprihvatljivim oblikom ponašanja. On svesno utiče na samopouzdanje, produktivnost i dalji tok karijere pojedinca. Mnogi su u određenom periodu bili žrtve mobinga.
Koliko je mobing rasprostranjen?
Mobing nije izolovan fenomen. Prisutan je u različitim sektorima. Veliki broj ljudi ne prijavljuje mobing na poslu. Razlog tome je najčešće iz straha od gubitka položaja. Podaci ukazuju da je mobing široko rasprostranjen kako kod nas, tako i u svetu. Često je teško dokaziv, što ostavlja prostor za dodatnu polemiku.
Podaci o mobingu se mogu naći u velikom broju izvora, naučnih istraživanja i analiza. Prema podacima Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova (RAMP) evidentirano je da je mobing ustanovljen u oko 30% prijavljenih slučajeva. Takođe, prema istraživanju mentalnog zdravlja novinara u Srbiji (OSCE) pokazuje da 62,2% novinara doživelo neku vrstu mobinga tokom svoje karijere.
Kako zaposleni doživljavaju mobing?
Zaposleni mobing doživljavaju na različite načine. Sve zavisi od pojedinca. Javljaju se česte reakcije kao odgovor na spoljašnji uticaj:
Emocionalne reakcije
Među prvima su stres i anksioznost. Konstantni pritisak dovodi do stresa, a učestali stres do anksioznosti. Posle toga se često javljaju blaži oblici depresije. Veliki broj zaposlenih zna da ne može da promeni situaciju. To direktno utiče i na poljuljano samopouzdanje. Učestalo ponižavanje nadređenog ili kolektiva može znatno uticati na iskrivljenu sliku o sebi.
Fizički simptomi
Emocionalne reakcije su vrlo često praćene fizičkim simptomima. Najčešće se javljaju učestale glavobolje, povišen krvni pritisak, umor, poremećaj sna.
Socijalni efekti
Oni su praćeni izolacijom i totalnim povlačenjem. Pojedinci se neretko totalno izoluju kako od kolektiva, tako i nadređenih.
Koji je najbolji način suprostaviti se mobingu?
Postoji više načina, ali najbolje je jasno postaviti granice. Staviti do znanja da taj oblik ponašanja nije prihvatljiv i da je potrebno menjati ga. Ukoliko je u pitanju mobing na poslu insistirati na profesionalnoj komunikaciji. Važno je znati da u takvim situacijama nijedan pojedinac nije sam. Bitna je podrška bliskih ljudi, kao i briga o sebi.
Mobing može predstavljati ozbiljan problem. Često ostavlja posledice kako na pojedinca, tako i na zajednicu. Potrebno je naći nužno rešenje i prekinuti ga ili smanjiti njegov uticaj. Svako od nas je slobodno biće i ima apsolutno pravo i slobodu na svoj način života i funkcionisanja u zajednici.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Violeta Vučićević, diplorani filolog, copywriter