Da li se liderstvo može naučiti? Kako definisati liderstvo u odnosu na pojedinca a kako u odnosu na grupu?
U poslednjih 80 godina razvijeno je više od 60 različitih sistema i pravaca kako da se klasifikuju i definišu različite dimenzije liderstva. Neke definicije posmatraju liderstvo kao središte svih procesa unutar jedne organizacije. Lider je centar svih promena, aktivnosti grupe i predstavlja uzor drugima.
Druga grupa definicija posmatra liderstvo iz perspektive ličnosti i definiše kao kombinaciju ličnog karaktera i osobina koje individua poseduje, a koje mu omogućavaju da utiče na druge i da ih ubede da izvršavaju zadatke i da postanu sledbenici.
Postoji i treći pravac definicija koji isključivo posmatra liderstvo kroz delovanje, odnosno aktivnosti koje lider preduzima kako bi izazvao promenu u sistemu.
Uprkos različitim definicijama, pronalaze se iste komponente koje su ključne za liderstvo, a to su da je liderstvo prolazi kroz procese, da ostvaruje uticaj, da se ispoljava u grupi i da je vezano za ostvarivanje ciljeva.
Ako bi kroz jednu rečenicu trebalo da kažemo šta bi trebalo da bude liderstvo to je:
Liderstvo je proces komunikacije i ponašanja uticaja, koji prolazi pojedinac sa grupom, kako bi ostvarili zajednički cilj.
U brzini današnjih dešavanja često kada se preuzme uloga vođenja tima, ne misli se puno da li ta osoba ima sve što je potrebno od veština liderstva da vodi jednu grupu, često se unapređenje dobija zbog toga što je top performer ili ima sjajno stručno znanje. Zbog toga je bitno da organizacije imaju razvijene evaluacije liderstva i edukativne programe kako bi adekvatno pripremili ljude na ono što ih zapravo čeka u vođenju ljudi do cilja.
Posmatrajući proces koji lideri treba da prođu u interakcijama sa ljudima kako bi ostvarili uticaj i ciljeve, onda bi mogli da kažemo da postoji baza treninga i radionica koja im može pomoći i olakšati ovaj proces.
Istraživanja o efektivnosti organizacija pokazuju da uvođenje timova dovodi do veće produktivnosti, efektivnijeg korišćenja resursa, boljeg odlučivanja i rešavanja problema, većeg kvaliteta proizvoda i usluga, ali i veće kreativnosti i inovacija. Sa druge strane timovi doživljavaju i ogromne neuspehe. Uloga i uticaj potpornih procesa kao što su organizacija, planiranja, stvaranje mosta poverenja i povezivanja članova grupe, prilagođavanje, strukturisanje i edukacija su baza da timovi mogu da budu produktivni. Efektivan liderski proces predstavlja možda i najvažniju komponentu uspeha organizacionih timova. Suprotno tome, neefektivno liderstvo se često smatra osnovnim razlogom neuspeha tima. Da bi obezbedili uspeh organizacija treba da istražimo neophodno delovanje i funkcije lidera i da ih razumemo.
Svi smo čuli izjave poput: „On je rođeni lider“, ili „Ona prirodno vodi ljude“. Takav stav dolazi od pretpostavke da pojedinci imaju urođene veštine i kvalitete koje čine lidere. Definicije liderstva kao skupa urođenih veština se u velikoj meri razlikuje od definicija da je liderstvo proces. Ako bi prvi koncept bio istinit imali bi onda jako ograničen broj lidera i samo „prirodom“ odabrani ljudi bi postajali lideri. Drugi pristup je postao oslobađajuć, u njegovom shvatanju je da je liderstvo proces i kao takvo onda je dostupno svima. Kao proces, liderstvo se može analizirati na osnovu rezultata, ponašanja, komunikacije i predstavlja nešto što se može naučiti.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Lidija Miljković.
Preuzeto sa MojSavetnik.
