Šta predstavljaju i kako ocenjujete prošlogodišnje Beogradske dane energije i Karavan zelenog preduzetništva?
Prošlogodišnji Beogradski dani energije i Karavan zelenog preduzetništva pokazali su da Beograd ulazi u fazu u kojoj energetska tranzicija prestaje da bude tema „na papiru“, a postaje niz konkretnih aktivnosti i projekata na terenu. Važno mi je što smo na jednom mestu spojili nauku, privredu, institucije i građane, ali i da smo pokrenuli i otvorili dijalog o rešenjima koja su realno primenljiva. Od energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, do finansiranja i modela saradnje (uključujući ESCO modele i javno-privatna partnerstva).
Najveća vrednost ovih manifestacija je u tome što su energiju predstavile kao razvojno pitanje: pitanje kvaliteta života, konkurentnosti privrede, budžetskih ušteda u javnom sektoru i dugoročne otpornosti grada. Zato ove događaje ne vidim kao „jednokratne“ konferencije, već kao mehanizam koji iz godine u godinu podiže nivo znanja, povezuje partnere i ubrzava implementaciju.
Koje poruke su građani i privrednici poneli sa ovih događaja?
Ključna poruka je da zelena energija nije trošak, već pametna investicija i za domaćinstva i za kompanije. Građani su imali priliku da čuju kako se uštede postižu kroz jednostavne, ali sistematične korake: bolja izolacija, racionalnije grejanje i hlađenje, pametnija upotreba uređaja, kao i mogućnosti za ugradnju solarnih sistema tamo gde je to izvodljivo.
Privrednici su dobili jasniju sliku da održivo poslovanje i energetska efikasnost nisu „trend“, već alat za veću konkurentnost: smanjenje operativnih troškova, stabilnije planiranje, usklađivanje sa ESG zahtevima i lakši pristup finansiranju. Karavan je posebno bio važan, jer je upravo navedeno pokazao kroz konkretne primere i lokalne priče. Ne kroz teoriju, već kroz modele koji mogu odmah da se primene.
Da li su ove manifestacije doprinele većoj svesti o održivoj energiji?
Da, i to vrlo jasno. Ono što je najvažnije jeste da se menja perspektiva: energetska efikasnost se sve manje doživljava kao luksuz, a sve više kao standard, odnosno način života i način upravljanja javnim resursima.
Građani su postavljali konkretnija pitanja (šta se tačno subvencioniše, koje su procedure, kako meriti uštede), što govori da prelazimo sa „opšte priče“ na realnu nameru da se nešto uradi.
S druge strane, privreda je pokazala veći stepen zainteresovanosti za rešenja koja donose merljive uštede i brži povraćaj investicije. Upravo ta kombinacija – informisan građanin i pragmatičan privrednik – stvara osnovu da se održiva energija iz teme razgovora prebaci u temu akcije.
Kako vidite ulogu Sekretarijata za energetiku u povezivanju javnog i privatnog sektora?
Sekretarijat za energetiku vidim kao operativni most između javnog sektora i privrede. Grad ima potrebe, obim i odgovornost prema građanima, dok privatni sektor ima znanje, tehnologije, inovacije i često bržu implementaciju. Naša uloga je da te dve strane „prevedemo“ jednu drugoj: da potrebe grada postanu jasno definisani projekti, a da rešenja privatnog sektora budu ugrađena u okvir koji je transparentan, merljiv i usklađen sa propisima. I upravo na tome, Sekretarijat za energetiku će insistirati.
To znači i pripremu projekata, standardizaciju uslova, definisanje kriterijuma, praćenje učinaka i, kada je potrebno, razvoj modela saradnje koji omogućavaju da se investicije vrate iz ostvarenih ušteda. U praksi, to je način da grad brže napreduje, a da privatni sektor dobije stabilnog partnera i predvidiv okvir za ulaganje.
Koje mere trenutno sprovodite radi povećanja energetske efikasnosti u javnim objektima?
Fokusirani smo na sveobuhvatnu energetsku sanaciju javnih objekata. Prvenstveno škola, vrtića i domova zdravlja, jer tu ostvarene uštede direktno znače bolje uslove za decu, zaposlene i korisnike usluga, ali i racionalnije trošenje budžetskih sredstava. Mere podrazumevaju zamenu dotrajale stolarije, poboljšanje termičkog omotača, modernizaciju sistema grejanja i hlađenja, kao i unapređenje javne rasvete i unutrašnjeg osvetljenja kroz LED tehnologije. U izazovnom vremenu u kome živimo, pokušavamo da budemo veoma racionalni sa resursima koje imamo.
Paralelno uvodimo pametne merne sisteme i sistematsko praćenje potrošnje, kako bismo imali pouzdane podatke i mogli da merimo efekat svake intervencije. U određenim projektima razmatramo i ESCO modele, gde se investicija vraća iz ostvarenih ušteda, što je jedan od najodrživijih evropskih pristupa za javni sektor.
Smatram da treba sve više pričati o javno-privatnom partnerstvu koje predstavlja snažan mehanizam povezivanja javnog interesa i efikasnosti privatnog sektora u cilju održivog razvoja i boljeg kvaliteta života građana.
Koliko se Beograd približio evropskim standardima u korišćenju obnovljivih izvora energije?
Beograd se vidljivo približava evropskim standardima, pre svega kroz prelazak sa opštih planova na konkretne projekte i kroz usklađivanje lokalnih procedura sa praksama koje se koriste u EU. Jedan od pravaca je ugradnja solarnih sistema na javne objekte tamo gde tehnički uslovi to omogućavaju, kao i priprema većih projekata obnovljivih izvora energije koji zahtevaju ozbiljniju infrastrukturu i koordinaciju.
Važno je i da paralelno jačamo administrativne i tehničke kapacitete. Od planiranja i projektovanja, do praćenja učinaka i održavanja. Evropski standard nije samo „instalirati opremu“, već obezbediti dugoročnu pouzdanost, merljiv učinak i dobar sistem upravljanja i upravo ka tome idemo.
Kako građani mogu doprineti energetskoj tranziciji u svakodnevnom životu?
Energetska tranzicija počinje kod kuće, kroz navike i male, ali dosledne promene. To su jednostavne stvari. Npr. racionalno grejanje i hlađenje (termostat umesto „otvorenog prozora“), gašenje svetla i uređaja u stand-by režimu, korišćenje štedljivih sijalica i energetski efikasnih aparata, kao i bolja izolacija kada god je moguće. Kada svako domaćinstvo smanji potrošnju makar i za 10%, efekat na nivou grada je ogroman.
Građani mogu doprineti i tako što će se informisati o dostupnim programima podrške, subvencijama i savetodavnim uslugama, kao i kroz izbor mobilnosti (pešačenje, javni prevoz, bicikl) gde god je to realno. U mestima gde postoje uslovi, ulaganje u male solarne sisteme može biti odličan korak. Ne samo zbog uštede, već i zbog dugoročne energetske sigurnosti.
Kako ocenjujete saradnju sa Ministarstvom rudarstva i energetike, kao i drugim institucijama?
Saradnja sa Ministarstvom rudarstva i energetike, ali i drugim institucijama je dobra i, što je još važnije, postaje sve operativnija. Energetska politika ne može da se vodi parcijalno. Potrebna je usklađenost propisa, finansijskih instrumenata, lokalnih planova i edukacije. Zbog toga nam je važno da sa Ministarstvom i partnerima radimo i na strateškom okviru i na konkretnim projektima, uz stalnu razmenu podataka i iskustava.
U praksi, ta saradnja znači zajedničko usmeravanje programa podrške, unapređenje procedura, povezivanje sa međunarodnim fondovima i donatorima, kao i kontinuiranu edukaciju, od stručnjaka u sistemu do građana. Što je koordinacija bolja, rezultati su brži i vidljiviji.
Da li postoje planovi da Karavan zelenog preduzetništva postane nacionalna inicijativa?
Da, postoji jasna ambicija da Karavan preraste u nacionalnu inicijativu. Razlog je jednostavan: ovaj format najbolje pokazuje kako se zelena tranzicija sprovodi lokalno. Kroz primere, partnerstva i praktična rešenja koja mogu da podignu ekonomiju jedne opštine ili grada. Svaka sredina ima svoje specifičnosti, ali osnovni model povezivanja preduzetništva, inovacija i ekologije je univerzalan.
Naš cilj je da podelimo metodologiju, format i iskustva sa drugim gradovima i opštinama, uz podršku relevantnih institucija i privrednih partnera. Kada lokalne sredine vide da rešenja funkcionišu u praksi, spremnije su da pokrenu sopstvene projekte.
Šta su naredni koraci Sekretarijata za energetiku nakon ovih manifestacija?
Naredni koraci su veoma konkretni: nastavak i širenje projekata energetske sanacije, ubrzanje ugradnje solarnih sistema gde postoje tehnički i finansijski uslovi. Kao i dalja edukacija stručne javnosti i građana.
Posebno nam je važno da „zatvorimo krug“ nakon događaja: da sve kontakte i inicijative pretočimo u projektne zadatke, partnerstva i plan implementacije.
U tom kontekstu radimo i na nekim idejama. Jedna od ideja jeste osnivanje jedinstvenog mesta gde bi se povezivali nauka, biznis i inovacije, ali i gde bi građani mogli da dobiju informacije i praktične savete o energetskim rešenjima. Beograd ima kapacitet da bude platforma koja okuplja i ubrzava promene, a naš posao je da taj kapacitet pretvorimo u rezultate. Neka radni naziv tog mesta bude „Beogradski zeleni centar/BeoGreen Hub “.
Kako vidite ulogu Beograda kao lidera u energetskom razvoju Srbije?
Beograd već postavlja standarde, jer je najveći potrošač energije u zemlji, ali istovremeno i najveći inovacioni i investicioni centar. To nam daje i obavezu i mogućnost da budemo „demonstraciono polje“ dobrih praksi: kada se određeni model pokaže uspešnim u Beogradu, mnogo lakše ga je preneti i na druge sredine.
Liderstvo u energetici nije samo pitanje investicija, već i upravljanja: kvalitetnog planiranja, transparentnih procedura, merenja učinaka i spremnosti da se uči i unapređuje sistem. Ako Beograd ubrzava energetsku efikasnost i uvodi obnovljive izvore energije, time se podiže standard i za čitavu Srbiju.
Vaša poruka građanima i privredi za kraj?
Energija budućnosti počinje danas i nije „nečiji tuđi posao“. Svako od nas ima ulogu. Građani kroz navike i pametna ulaganja, privreda kroz inovacije i odgovorno poslovanje, institucije kroz jasna pravila i podršku projektima. Kada se ti delovi slože, dobijamo grad koji ne samo da troši energiju, već sve više i proizvodi, čistiju, pametniju i održiviju.
Pozivam i građane i kompanije da gledaju na energetsku efikasnost kao na jednu od najisplativijih investicija: donosi uštede brzo, a koristi dugoročno.
Sekretarijat za energetiku je otvoren za saradnju i spreman da bude partner svima koji imaju znanje, tehnologiju i volju da Beograd učine energetski modernijim gradom.
