Pojam globalizacije je postao sve učestaliji. Predstavlja jedan od najvažnijih procesa savremenog društva. Pod ovim terminom podrazumeva se povezanost država, ljudi, ekonomije i različitih kultura širom sveta.
Zahvaljujući brzom razvoju tehnologije svet funkcioniše kao jedna jedinstvena mreža. Događaji u jednoj državi ili društvu izazivaju posledice na ostale delove sveta. Razvoj tehnologije je bio jedan od glavnih pokretača globalizacije. Digitalne platforme, internet, brzi transport omogućili su da roba, kapital i informacije prelaze granice relativno brzo.
Ideje i inovacije se danas prenose neverovatnom brzinom. Tehnologije su omogućile međunarodnu saradnju među kompanijama. Rešenja i dostignuća su dostupna celom svetu. Najbolji primer za to su razvoj pametnih telefona i veštačke inteligencije. Rezultat su saradnje država i kompanija. Pametni telefoni se danas proizvode u više država kao što su Sjedinjene Američke Države, delovi Koreje, Japana i Kine. To predstavlja globalni lanac snabdevanja gde proizvod putuje kroz više zemalja da bi došao do kupca.
Nekada je bilo potrebno mnogo više vremena da se informacija prenese iz jedne države u drugu. Danas je to dostupno uz par klikova. To je uticalo da svet bude povezaniji. Tehnologija je takođe transformisala globalnu trgovinu. Platforme poput online prodavnica stvorile su mogućnost da lokalni proizvodi budu dostupni svima.
Globalizacija se najjasnije vidi u širenju multinacionalnih kompanija koje menjaju način na koji ljudi širom sveta kupuju, žive i rade. Dobar primer su Mc Donalds i Coca Cola koji su prisutni u skoro svakoj državi. To dovodi do ujednačavanja potrošačkih navika.
Međutim globalizacija ima i negativne strane. Male privrede nisu nekad dovoljno konkurente da se nose sa multinacionalnim kompanijama. One su često u podređenom položaju u odnosu na velika preduzeća. Dolazi do gašenja domaćih firmi. Ekonomska kriza prvo pogađa mala preduzeća, jer ona imaju ograničene rezerve.
Veliki problem može nastati usled napuštanja zemlje. U poslednjih par godina našu zemlju je napustio veliki broj stručnjaka. Globalizacija je podstakla migracije među stanovništvom. Usled nezadovoljstva uslovima rada dosta mladih ljudi napustio je našu zemlju.
Usled razvoja globalizacije lokalni proizvodi mogu biti u deficitu. Dolazi do homogenizacije potrošačkih navika. Na taj način domaći proizvodi gube na značaju. To direktno slabi ekonomski razvoj države.
Razvojem globalizacije dolazi i do nestabilnosti domaće valute. Javljaju se nagle oscilacije kursa. Uporedo sa tim male privrede smanjuju troškove rada. To nužno dovodi do nižih plata i nesigurnih radnih odnosa.
Strane korporacije imaju snažan uticaj na politiku i tržište. To može dovesti do političke zavisnosti posebno na polju energetike, telekomunikacije i bankarstva.
Globalizacija na sve moguće načine utiče na društvene podele. Ona najviše negativno utiče na domaća preduzeća i radnike. Dok visokoobrazovani slojevi stanovništva ne trpe tu vrstu pritiska.
Suštinski globalizacija ima svoje dobre i loše strane. Sa jedne strane otvara mogućnost za širenje tržišta, lakši pristup savremenim tehnologijama i konkurentnost. Sa druge strane mala preduzeća su na udaru, jer se povećava zavisnost od globalnih ekonomskih kretanja i dolazi do učestalog gašenja domaćih firmi.
Da li će globalizacija imati pozitivan ili negativan uticaj u budućnosti zavisi od prilagodljivosti firmi. Uz velika ulaganja, unapređenja i inovacije globalizacija može uticati na pozitivne promene na tržištu.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Violeta Vučićević, diplorani filolog, copywriter
