Adolescencija zauzima veoma važnu ulogu u fazi odrastanja. To je faza fizičkih, emocionalnih i psihičkih promena. Mladi u tom periodu tragaju za prihvatanjem, emocionalnom povezanošću i oblikovanju identiteta.
Današnje generacije su sve više izložene nasilju vršnjaka. To različito utiče na dečake i devojčice, ali zajednička im je potreba za pripadanjem. Uticaj i mišljenje vršnjak često ima presudnu ulogu u donošenju odluka. Iz straha za odbacivanjem većina adolescenata prihvata različite modele ponašanja.
Vršnjački pritisak ima uglavnom negativan uticaj na pojedinca. Neretko može dodatno motivisati i uticati pozitivno. To često ostavlja traume na decu. Te traume se uglavnom manifestuju u zrelijem dobu. Tu se ubrajaju teži oblici vršnjačkog pritiska kao što je nasilje ili psihičko zlostavljanje.
U savremenom društvu gde nam je sve dostupno vršnjački pritisak se često javlja i putem društvenih mreža. Adolescenti provode dosta vremena gledajući neprimerene sadržaje i na taj način stiču lažnu sliku. To ima jak uticaj na gubitak samopouzdanja, kao i pojave anksioznog ponašanja. Slike i sadržaji uglavnom nemaju veze sa realnošću. Nažalost, mladi veruju u sve što vide i na taj način počinju da se porede i stiču lažno samopouzdanje.
Zašto su adolescenti posebno podložni vršnjačkom pritisku?
Adolescencija je period sazrevanja i oblikovanja ličnosti. Deca su u tom periodu posebno emotivno osetljiva. Oni prolaze kroz različite faze emocionalnih promena. Samim tim postaju jako osetljivi na kritiku vršnjaka.
Često nemaju formirano mišljenje i stavove. Oni tragaju za pripadnošču i stabilnošću. U toj potrazi, mišljenje vršnjaka može ostaviti snažan uticaj na njih.
Ipak uz podršku porodice i nastavnika mladi mogu uspešno savladati sve krizne periode.
Koliko je učestalo vršnjačko nasilje kod nas?
Pre istraživanju studije Global School-based Student Health Survey koja obuhvate podatke čak 83 zemlje ističe da je 30,5% adolescenata doživelo neku vrstu nasilja.
Takođe, prema nezvaničnim informacijama Globalne meta analize bullyinga 25% mladih doživelo je vršnjačko nasilje kao žrtva, dok 16% su bili počinitelji.
Ovi podaci nam govore da je vršnjačko nasilje sve učestalije kod nas. Veliki broj adolescenata ne priča na tu temu i sakriva od porodice i nastavnika iz straha.
Da li porodica i škola mogu da utiču na adolescente?
Porodica je najvažnije okruženje u kom se adolescenti razvijaju. Pored porodice tu su nastavnici koji takođe mogu imati snažan uticaj na pojedinca. Zahvaljujući emocionalnoj podršci i otvorenoj komunikaciji o problemima kroz koje deca prolaze mogu biti rešene mnoge nedoumice. Porodica predstavlja sigurno utočište za decu u ovom osetljivom periodu. Škola je institucija koja utiče na oblikovanje mišljenja pojedinca i sticanja osećaja sigurnosti.
Nažalost, često se suočavamo sa iskrivljenom slikom društva i vremena u kom živimo. Porodica neretko nije upućena u većinu dešavanja adolescenata. Profesori su sve više podcenjeni i njihov uticaj postaje zanemarljiv.
Kroz vršnjački pritisak je većina dece prošlo. Na neke je to ostavilo posledice, na neke je imalo pozitivan uticaj. To je prirodan deo odrastanja koji oblikuje ponašanje mladih.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Violeta Vučićević, diplorani filolog, copywriter
