Kako da prepoznaš kad odluke donosiš iz straha i kako da to promeniš
Ovo pitanje ste verovatno čuli milion puta. I baš zato ga često preskočimo kao da je fraza, a u stvarnosti je jedno od najtačnijih pitanja koje možete postaviti sebi.
Mnogi ljudi ne shvataju da žive u strahu.
Živeti u strahu ne znači stalno osećati strah. To znači nešto mnogo suptilnije: donositi odluke iz straha, a da toga niste ni svesni. Nastaviti da živite “normalno”, dok vas iznutra, tiho i uporno, vodi jedan isti obrazac: „Neću. Ne smem. Ne sad. Nije vreme. Šta ako…“
I tako prođu godine.
Ljudi pogrešno razumeju „suoči se sa strahom“
Svi smo čuli: „Suoči se sa strahom“, „Hrabrost nije odsustvo straha, nego delovanje uprkos strahu“… i sve to zvuči tačno.
Problem je što većina ljudi pod „suočavanjem“ zamišlja jednu stvar: uradi ono čega se plašiš i strah će nestati.
Ako se plašiš aviona, „moraš da uđeš u avion“. Ako se plašiš visine, „moraš da se popneš“. Ako se plašiš psa, „moraš da priđeš psu“. Da je to dovoljno, svi bismo se odavno oslobodili strahova.
Da bi se sa nečim suočili, prvo morate razumeti šta je ono čega se plašite. Ljudi se najviše plaše nepoznatog. Kada nepoznato postane poznato strah slabi. I zato je prva, ključna stvar: razumeti strah.
Šta je strah zapravo?
Strah je, u svojoj suštini, izlazak iz sadašnjeg trenutka. Ne iz tela, nego iz prisutnosti. Uđeš u misli koje ne želiš da se dese. U scenarije koje ne želiš da živiš. U film u glavi koji projektuješ unapred i onda reaguješ kao da je već istina. Tu se strah rađa, tu počinje problem.
Ako ti strah postane “logika”, on postaje tvoj vodič.
Opravdani i neopravdani strah
Važno je da odmah razdvojimo dve stvari: postoje strahovi koji su realna zaštita, i postoje strahovi koji su program.
Kako da prepoznate razliku?
Jedan jednostavan kriterijum je: da li većina ljudi to radi bez problema?
Strah od aviona? Milioni ljudi lete svakog dana. Dakle, taj strah nije “opravdana opasnost”, nego vaša lična priča i scenario.
Strah od zatvorenog prostora? Ljudi ulaze u liftove, male sobe, vozove svakodnevno.
Sada imamo primer opravdanog straha: hoćete li u zoološkom vrtu ući u kavez kod lavova? Naravno da nećete. Ne zato što ste “negativni”, nego zato što vam taj strah ne služi. Taj strah vas štiti, jer vas sprečava da udjete u kavez kod lavova.
Dakle, pitanje nije: „Da li imam strah?“ Pitanje je: da li mi ovaj strah služi ili me blokira? I još važnije: da li me parališe u odlukama koje drugi ljudi normalno donose?
Ako je odgovor da, vi ne “štitite sebe”. Vi sebe zaustavljate.
Kako ljudi nesvesno žive u strahu
Najčešći scenario je sledeći:
Dođe ti ideja. Dođe ti želja. Dođe ti “iskra”. I onda se javi strah, i ti prekineš želju. Ne uradiš ništa. Nastaviš dan kao i do tada. I spolja izgleda kao da se ništa posebno nije desilo. Međutim, unutra se desilo sve.
Jer ta ideja često ne nestane. Ona ostane “zakačena” negde duboko u tebi. I ti nastavljaš rutinu, a u pozadini stalno radi isti osećaj: nisam krenula, nisam pokušala, nisam smela. I to je ono što mnogi ne shvate: ne živiš u strahu zato što ti je teško svaki dan. Živiš u strahu zato što te strah vodi.
Strah je niska vibracija. I možda je baš zbog toga kasnije mnogo “ne ide”, “ne otvara se”, “ne događa se”. Jer jedan deo vas stalno vibrira u kočenju, odnosno u strahu.
Praktična vežba: izvuci strah na papir
Jedna od najkonkretnijih stvari koje možeš da uradiš je da napišeš sve svoje strahove. Crno na belo. Videćeš nešto zanimljivo. Skoro svaki strah je izlazak iz sadašnjeg trenutka u scenario koji ne želiš. Zatim onda dolazi sledeći korak, u kom se sve menja.
Šta znači „suočiti se sa strahom“?
Ne znači gurni sebe u paniku. Znači: vidi strah kao iluziju, kao zapis koji si napisao sam. I onda uradi ono što rade ljudi koji žive svoje snove: napravi drugi zapis. Umesto: „Šta ako ne uspem?“ Pitaj: „Šta ako uspem?“
Da, i to je izlazak iz sadašnjeg trenutka. Ali razlika je ogromna: jedan izlazak te slabi, drugi izlazak te jača. Jedan te paralizuje, drugi te motiviše, inspiriše i podiže.
Ako gledaš u papir na kom piše: “Neću uspeti”, kakvu odluku ćeš doneti? Ako gledaš u papir na kom piše: “Mogu uspeti”, kakvu odluku donosiš tada?
Ne postoji “pogrešna odluka”, postoji samo odluka koju učiniš dobrom
Ljudi se često muče oko toga: „Šta ako pogrešim?“ Međutim, poenta nije u tome da li je odluka savršena. Poenta je da li ste je doneli, i da li ste spremni da je učinite dobrom. Ljudi koji ostvaruju svoje snove vide oba papira: i papir straha, i papir mogućnosti. Samo odlučuju da gledaju u ono što im služi.
Živeti “u strahu” ili živeti “sa strahom”
Postoji razlika. Hrabri ljudi ne glume da strah ne postoji. Oni su naučili da žive sa strahom, a ne u strahu. Strah se pojavi i to je u redu, ali oni ga ogole: Čega se tačno bojim? Da li je ovo istina ili scenario? Zašto ja ovo izmišljam? Da li me ovo štiti ili me koči? I još jedna važna stvar, ljudi koji žive svoje snove se ne plaše neuspeha onako kako većina misli.
“Neuspeh” često nije neuspeh, nego lekcija, putokaz, informacija. Ne plašiš se neuspeha. Plašiš se onoga što misliš da će neuspeh značiti o tebi.
Istina je: strah te oslabi unapred, u mašti. Kada se nešto stvarno desi, reaguješ mnogo prisebnije nego što si zamišljao.
Pitanje koje menja sve
Dok većina ponavlja: „Šta ako ne uspem?“, uspešni ljudi postavljaju drugo pitanje: „Kako ću se osećati za 5 godina ako ovo ne pokušam?”, „Kako ću se osećati za 10 godina ako ovo ne pokušam?” Njima je veće breme kajanje od mogućeg neuspeha.
Šta sada možeš da uradiš?
1) Osvestite strahove i napišite ih.
2) Prepoznajte da je svaki strah scenario, a ne činjenica.
3) Napišite drugi scenario: „A šta ako uspem?“
4) I onda napravite prvi korak.
Ne moraš imati ceo plan. Ne moraš znati sve unapred. Dovoljno je da se otvoriš i da kreneš.
Jer put se ne otvara bez tvog koraka.
Tvoj put te čeka, ali na tebi je da hodaš.
U sledećoj kolumni pišem o tome zašto se neke želje uopšte javljaju i zašto možda nisu slučajne.
