Dana 7. maja 2023. godine na snagu je stupio novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (u daljem tekstu: Zakon) čijim donošenjem je prestao da važi raniji zakon koji je regulisao ovu oblast.
Najviše pažnje svakako privukla je odredba kojom je sada propisana novčana kazna za poslodavce koji ne osiguraju zaposlene od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kao i poprilično podizanje visine novčanih kazni za nepoštovanje odredbi ovog Zakona (za više od 60% prekršaja po osnovu ovog Zakona najniža novčana kazna za poslodavce koji su pravna lica iznosi 1.000.000 RSD).
U nastavku dostavljamo kratak pregled najvažnijih odredbi kojima su propisane obaveze za poslodavce u Srbiji (neke od njih su postojale i ranije, pa ih unosimo samo kao podsetnik), kao i informacije o tome na koga se sve Zakon primenjuje, visina kazni za nepoštovanje Zakona, kao i početak primene.
Na koga se zakon odnosi?
Ovaj Zakon primenjuje se na državne organe, organe autonomnih pokrajina, organe jedinica lokalne samouprave, privredna društva, druga pravna i fizička lica, u svim delatnostima.
Dakle, primena ovog zakona odnosi se na sve poslodavce, bez obzira da li je u pitanju privatni ili javni sektor, kao i vrsta delatnosti koju obavljaju.
Poslodavcem se u smislu ovog Zakona smatra pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica (osim nosilaca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva).
Zaposleni u smislu ovog Zakona jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca.
S tim u vezi, lica koja ostvaruju pravo na zaštitu shodno ovom Zakonu jesu: 1) lica koja su u radnom odnosu i lica angažovana van radnog odnosa; 2) lice koje se samozapošljava; 3) učenici i studenti koji se nalaze na profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi; 4) volonteri; 5) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge; 6) lica koja su upućena na dodatno obrazovanje i obuku po uputu nosioca poslova zapošljavanja; 7) lica koja učestvuju u organizovanim javnim radovima od opšteg značaja; 8) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izdržavanje kazne zatvora (radionica, radilište i sl.); 9) lica koja kod poslodavca obavljaju rad u skladu sa posebnim zakonima; 10) lica koja se zateknu u radnoj sredini, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.
Najvažnije obaveze za poslodavce
Kada su u pitanju obaveze za poslodavce shodno ovom Zakonu, bitno je napomenuti da ih ima zaista dosta. S tim u vezi, preporuka je da se poslodavci dobro upoznaju sa njima pre početka primene Zakona, budući da su kazne za nepoštovanje odredbi, kao što smo već napred naveli, prilično visoke.
U nastavku dostavljamo neke od najvažnijih obaveza za poslodavce koje Zakon propisuje:
1. Donošenje opšteg akta (čl. 14)
Kao prvu obavezu izdvojili bismo da je poslodavac koji ima više od 10 zaposlenih u obavezi da donese Opšti akt kojim će utvrditi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (naravno, za poslodavce koji već imaju ovaj akt ovo je više podsetnik da se isti eventualno uskladi sa novim Zakonom).
2. Obuka zaposlenih za pružanje prve pomoći (čl. 18)
Kao drugu obavezu izdvojili bismo obavezu poslodavca da obuči odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći i obezbedi sredstva i opremu za pružanje prve pomoći.
Zakon propisuje u kojim ustanovama je moguće izvršiti navedenu obuku zaposlenih.
3. Obaveza vođenja evidencija (čl. 62)
Kada je u pitanju vođenje evidencija, Zakon propisuje čitav niz evidencija koje je poslodavac u obavezi da vodi, tako da u nastavku navodimo samo neke od njih: evidencije o radnim mestima sa povećanim rizikom i o zaposlenima koji obavljaju te poslove, kao i evidencije o lekarskim pregledima zaposlenih, evidencije o povredama na radu i profesionalnim bolestima, evidencije o zaposlenima obučenim za bezbedan i zdrav rad i pravilno korišćenje lične zaštitne opreme, evidencije o izdatoj ličnoj zaštitnoj opremi itd.
Ove evidencije poslodavac može voditi i u elektronskom obliku.
4. Prijava povrede na radu i profesionalne bolesti (čl. 64)
Naime, još jedna od obaveza za poslodavca tiče se podnošenja prijave zadobijene povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Pa tako, poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Poslodavac je takođe dužan da odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana nastanka, prijavi nadležnoj inspekciji rada laku povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana.
Rokovi iz ove odredbe se nisu menjali u odnosu na prethodni zakon iz ove oblasti, ali je menjana visina novčane kazne za njihovo nepoštovanje.
5. Osiguranje zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti (čl. 67)
Odredba koja je možda izazvala i najviše pažnje tiče se obaveze poslodavca da osigura zaposlene za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete.
Kao što smo i napred naveli, ova obaveza odnosi se na sve poslodavce bez obzira na broj zaposlenih i vrstu delatnosti koju obavljaju.
6. Unošenje podataka u Registar (čl. 69)
Poslodavac shodno Zakonu ima i obavezu unošenja podataka (o poslodavcu, vrsti povrede, povređenom itd.) u Registar povreda na radu.
Unos podataka u Registar povreda na radu vrši poslodavac, odnosno lice koje on ovlasti, s tim što je poslodavac u obavezi da Upravi za bezbednost i zdravlje na radu dostavi podatke o ovlašćenom licu koje vrši unos podataka.
7. Ostale obaveze poslodavca
Osim napred navedenih, poslodavac ima i niz drugih obaveza kao što su: obezbeđenje sredstava za rad, lične i zaštitne opreme, imenovanje savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, obučavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, donošenje Akta o proceni rizika i još mnoge druge.
Kazne za nepoštovanje zakonskih odredbi
Kada su u pitanju kazne za nepoštovanje odredbi ovog Zakona, kao što smo i napomenuli, iste su postavljene prilično visoko.
Naime, za nepoštovanje odredbi pod tačkama 2 i 4 ovog teksta, predviđena je novčana kazna za poslodavca koji je pravno lice u visini od 1.500.000 RSD do 2.000.000 RSD, odnosno od 50.000 RSD do 150.000 RSD za odgovorno lice, dok je za nepoštovanje odredbi pod tačkama 1 i 5 predviđena novčana kazna za poslodavca koji je pravno lice u visini od 1.000.000 RSD do 1.500.000 RSD, odnosno od 30.000 RSD do 150.000 RSD za odgovorno lice u pravnom licu.
Najniža kazna za pravno lice prema novom Zakonu iznosi 300.000 RSD.
Takođe, ovim Zakonom predviđena je i novčana kazna do 20.000 RSD za zaposlene koji ne poštuju odredbe ovog Zakona.
Rok za usklađivanje poslovanja sa zakonom
Kada je u pitanju obaveza usklađivanja poslovanja sa Zakonom, Zakon propisuje da su poslodavci u obavezi da organizuju svoje poslovanje u skladu sa ovim zakonom u roku od dve godine od dana stupanja na snagu Zakona, a što bi u ovom slučaju bilo do 7. maja 2025. godine.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Monja Novaković, advokat u Rokas Law Firm.
