U sezoni godišnjih odmora i putovanja u inostranstvo, jedna od čestih dilema roditelja (koji samostalno vrše roditeljsko pravo) tiče se pitanja davanja saglasnosti za putovanje maloletnog deteta van granica Srbije, kada je dete sudskom odlukom povereno jednom roditelju.
Naime, Porodičnim zakonom propisana je mogućnost da roditeljsko pravo vrši jedan roditelj samostalno, u kom slučaju samostalno odlučuje o svim stvarima značajnim za život deteta, izuzev o pitanjima koja bitno utiču na život deteta.
Pitanja koja bitno utiču na život deteta, taksativno su nabrojana u Porodičnom zakonu, i to su: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.
Dakle, obaveza davanja saglasnosti za putovanje maloletnog deteta van granica Srbije kada je dete sudskom odlukom povereno jednom roditelju nije predviđena Porodičnim zakonom, koji izričito kaže da je saglasnost drugog roditelja potrebna samo kada dete menja prebivalište.
Dalje, odredbom člana 29. Zakona o putnim ispravama, propisano je sledeće:
“Za maloletna ili poslovno nesposobna lica, zahtev za izdavanje putne isprave podnosi jedan od roditelja, uz pismenu saglasnost drugog roditelja, odnosno drugi zakonski zastupnik ili staratelj.
Izuzetno, putna isprava će se izdati i bez navedene saglasnosti u sledećim slučajevima:
- ako se jedan od roditelja vodi kao nestalo lice;
- ako je jedan od roditelja nepoznatog prebivališta ili boravišta;
- ako je jedan od roditelja umrlo lice;
- ako je jednom od roditelja odlukom suda dodeljeno starateljstvo nad maloletnim licem ili je odlukom suda dozvoljeno izdavanje putne isprave, osim u slučaju da istom odlukom suda izdavanje putne isprave i putovanje maloletnog lica u inostranstvo, nije uslovljeno saglasnošću oba roditelja;
- u drugim slučajevima pravne i fizičke sprečenosti jednog od roditelja da vrši roditeljsko pravo.”
Iz svega proizlazi da u važećim propisima nije previđena i obavezna prethodna pismena saglasnost drugog roditelja, niti da granična policija može usloviti prelazak državne granice maloletnika, samo zbog nepostojanja takve saglasnosti.
Međutim, nema smetnji ni da roditelji po svojoj inicijativi u navedenim slučajevima prelaska granice prilažu takvu saglasnost, jer ona (iako fakultativna, a ne obavezna) može biti preventivno korisna za zaštitu maloletnika, olakšati graničnu kontrolu, a u državama koje takvu saglasnost traže i omogućiti lakši i brži ulazak ili tranzit preko njihove teritorije.
Ipak, zakon i praksa nisu uvek usaglašeni, te se dešava da granična policija i carinski organi traže ovu saglasnost prilikom prelaska granice. Ova saglasnost se traži zbog velikog broja postupaka koji su u toku zbog otmica dece, tako da se davanjem pismene saglasnosti drugog roditelja koji ne putuje izbegavaju nepotrebni nesporazumi između roditelja i sudski postupci.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Jelena Tomašev, advokat
