Autorska prava se prema važećem Zakonu o autorskim i srodnim pravima mogu podeliti u tri podgrupe: moralna, imovinska i sporedna prava. Zavisno od grupe autorskih prava kojima priprada odredjeno autorskog pravo, važi i različiti pravni tretman.
Moralna autorska prava
Moralna prava autora pripadaju isključivo autoru, neprenosiva su i nisu u prometu, ali se drugim nosiocima prava mogu ustupiti privremeno. Ona su neodvojiva od svog tvorca, ne mogu se prodati niti pokloniti, niti se na drugi način može trajno raspolagati njima odnosno ne mogu se preneti nikakvim pravnim poslom. Moralna autorska prava su vremenski neograničena.
U Republici Srbiji autor raspolaže sledećim moralnim (ličnim) pravima:
- Pravo paterniteta – pravo na priznanje autorstva,
- Pravo na naznačenje imena – pravo da ime autora bude naznačeno na svakom primerku dela,
- Pravo objavljivanja – pravo autora da objavi svoje delo, odnosno da odredi način na koji će se delo objaviti, pravo na zaštitu integriteta dela i
- Pravo na zaštitu integriteta dela – Autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela, i to naročito:
- da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica;da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi;
- da daje dozvolu za preradu svog dela.
- Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela – pravo da se suprotstavi iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može da ugrozi njegovu čast ili ugled.
PRIMER: Ako neko saopšti tudje autorsko delo, a ne navede ime autora, pa čak i ako navede izvor od koga je preuzeo tudji sadržaj, a ne navede samog autora saopštenog dela (npr. navede mediji koji ima imovinska prava na autorskom delu), smatraće se da je povredio moralna prava autora autorskog dela. Osim toga, čak i da izvor od kog je preuzet sadržaj nije naveo imena autora, to nije osnov da neko bude oslobodjen odgovornosti za to što nije naveo imena autora.
Treba istaći i da, osim imena, može se označiti i pseudonima autora uz njegovu saglasnost. Ako izostane ime autora, ili njegov pseudonim (uz saglasnost za korišćenje pseudonima) ili se objavi delo u izmenjenoj formi (npr. fotografija) u odnosu na original, smatraće se da postoji povreda moralnog odnosno ličnog autorskog prava.
Imovinska autorska prava
Za razliku od moralnih, imovinska autorska prava su prenosiva i autor ih ugovorom može ustupiti drugom pravnom ili fizičkom licu na trajno ili privremeno korišćenje, sa naknadom ili bez nje. Dakle nosilac imovinskog autorskog prava može biti ili izvorno – sam autor, zatim njegov naslednik ili drugo lice na koje autor prenese svoje pravo.
Za imovinska autorska prava važe zakonska ograničenja u pogledu trajanja.
U Republici Srbiji autor raspolaže sledećim imovinskim pravima:
- Pravo na umnožavanje – pravo da dozvoli ili zabrani umnožavanje dela,
- Pravo stavljanja primeraka dela u promet – pravo da dozvoli ili zabrani stavljanje primeraka dela u promet,
- Pravo davanja primeraka dela u zakup – pravo da dozvoli ili zabrani davanje primeraka dela u zakup,
- Pravo izvođenja – Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvođenje svoga dela (javno saopštavanje nescenskih dela (govor, muzika) uživo pred publikom).
- Pravo predstavljanja – pravo da dozvoli ili zabrani izvođenje i predstavljanje svog dela,
- Pravo prenošenja izvođenja ili predstavljanja – pravo da dozvoli ili zabrani prenošenje izvođenja ili predstavljanja,
- Pravo emitovanja I Pravo reemitovanja i kablovskog reemitovanja – pravo da dozvoli ili zabrani emitovanje i reemitovanje svog dela,
- Pravo na javno saopštavanje, uključujući interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti – pravo da dozvoli ili zabrani javno saopštavanje svog dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti tako da mu pripadnici javnosti mogu pristupiti sa mesta i u vreme koje sami odaberu,
- Pravo na prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela – pravo da dozvoli ili zabrani prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela,
- Pravo javnog saopštavanja dela sa nosača zvuka ili slike – pravo da dozvoli ili zabrani javno saopštavanje dela koje se emituje i javno saopštavanja dela sa nosača zvuka ili slike.
- Pravo javnog saopštavanja dela koje se emituje – Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje se emituje, odnosno reemituje istovremeno javno saopštava publici na javnim mestima kao što su vozila javnog saobraćaja, restorani, čekaonice i sl. putem tehničkih uređaja kao što su radio aparat ili televizor.
Imovinska autorska prava mogu pripadati autorima, ali za razliku od moralnih subjektivnih autorskih prava, i drugim subjektima kojima je autor ustupio autorska prava, odnosno na koje ih je kasniji nosilac subjektivnih prava dalje preneo.
Promet imovinskih autorskih prava
Imovinska autorska prava karakteriše prenosivost, kako po osnovu prava nasleđivanja primenom pravila naslednog prava, tako i ugovorom.
Postoji nekoliko vrsta ugovora koji za predmet imaju imovinskopravna ovlašćenja, zavisno od vrste ovlašćenja koja se ustupaju ili prenose, odnosno činjenice da li je autorsko delo nastalo ili se ugovara njegova buduća izrada. Ustupanje može biti učinjeno na isključiv ili neisključiv način, zavisno od obima ovlašćenja koja se prenose na sticaoca i dejstva predmetnog prenosa prema trećim licima.
Sticanje od strane poslodavca
Pored prometa, nosilac prava može ista da stekne i po drugom osnovu. Na primer, poslodavac može da stekne imovinska autorska prava na delima koja je stvorio autor u radnom odnosu i to u periodu od 5 godina od trenutka nastanka dela.
Nasleđivanje autorskog prava
Nakon smrti autora, njegova imovinska prava prenose se na njegove naslednike i njihovo pravo traje pomenutih 70 godina od trenutka smrti autora.
Moralna prava su neprenosiva, ali naslednici, kao i institucije iz oblasti kulture, dobijaju pravo da se staraju o moralnim pravima autora, koja nisu vremenski ograničena. Staranje o moralnim pravima podrazumeva vršenje ličnopravnih ovlašćenja autora u cilju zaštite integriteta dela i legitimnih interesa autora.
Specifična prava
Autoru u Republici Srbiji pripadaju i neka posebna, specifična prava kao što je na primer:
Pravo na pristup primerku dela
Autor ima pravo da od vlasnika primerka njegovog dela traži da mu omogući pristup tom primerku, ako je to neophodno radi umnožavanja dela, i ako se time bitno ne ugrožavaju opravdani interesi vlasnika, odnosno lica koje drži taj primerak dela.
Pravo sleđenja
Ako je original dela likovne umetnosti posle prve prodaje od strane autora ponovo prodat, autor ima pravo da bude obavešten o prodaji i novom vlasniku, kao i da potražuje naknadu u obimu koji je propisan članom 35. Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima
Pravo zabrane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti
Vlasnik originalnog primerka dela slikarstva, skulpture i fotografije ima pravo da taj primerak izlaže, bez obzira na to da li je delo objavljeno, osim ako je autor, prilikom otuđenja tog originalnog primerka, to izričito i u pisanoj formi zabranio.
Preče pravo autora na preradu primerka dela arhitekture
Ako vlasnik građevine kao materijalizovanog primerka dela arhitekture ima nameru da vrši određene izmene na građevini obavezan je da preradu dela prvo ponudi autoru ako je dostupan.
Pravo autora na posebnu naknadu
Кada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora, shodno odredbama ZASP, autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica (književna, muzička, filmska dela i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.
Pravo autora na naknadu za davanje na poslugu primeraka dela
U slučaju davanja na poslugu originala ili umnoženih primeraka autorskih dela, od strane javnih biblioteka, odnosno drugih institucija namenjenih javnosti kojima je to delatnost, autor ima pravo na pravičnu naknadu.
Uporednonpravni pristup autorskim pravima
Autorska i srodna prava regulisana su na različite načine. Najveća razlika primećuje se u odnosu izmedju evropsko-kontintntalnog i anglosaksonskog pravnom sistemu. Pre svega mislimo na činjenicu da moralna (lična) autorska prava u anglosaksonskom pravu gotovo da i ne postoje, dok u zemljama evropsko-kontinentalnog pravnog sistema zauzimaju mnogo značajnije mesta.
Primer:
U Americi postoji mogućnost da napišete tekst i prodate svoja autorska (imovinska) prava i da se ispod Vašeg teksta, kada bude objavljen pronadje tudje ime, i da to bude sasvim legalno u anglosaksonskom pravnom sistemu, dok bi se to kod nas u Srbiji smatralo povredom autorskog (moralnog) prava i postojala bi obaveza naknade štete autoru. Primer takvog postupanje je npr postojanje ghostwriter-a. Zbog ovoga ne čudi česta zbunjenost ljudi koji pišu tekstove za američko tržište, koji vrlo često nisu ni svesni činjenice da je ovo prema našem zakonu nelegalno odnosno nezakonito, pa pod utiskom ovakve prakse u Americi smatraju da je to i kod nas ZASP dozvoljeno.
Dok se kontinentalno pravo drži stanovišta da je cilj zakonodavstva da u okviru propisa predvidi sve moguće izuzetke i ograničenja u odnosu na autorsko i srodna prava, anglosaksonsko pravo karakteriše daleko koji bi se mogao fleksibilniji i otvoreniji pristup kako kodifikaciji uopšte, tako i propisivanju izuzetaka. Dok se Evropsko pravo trudi da predvidi svaki pojedinačni izuzetak od autorskopravne zaštite smatrati opravdanim i na taj način pruži učesnicima na tržištu pravnu sigurnost, američki pravnici tvrde da je upravo njihov otvoreniji i fleksibilniji pristup u tome ostvario daleko veći uspeh, imajući u vidu da savremeno zakonodavstvo ne može blagovremeno da reaguje na promene koje donosi razvoj nove tehnologije.
Američki sudovi su umesto nabrajanja opravdanih svrha upotrebe izgradili koncept poštene upotrebe autorskog ili srodnog pravnog dela koja se zasniva na ideji da je svaka svrha opravdana ukoliko je upotreba učinjena u razumnoj meri (“fer upotreba”), bez nanošenja štete autoru ili tržištu.
Dok su na nivou Evrope, eksperti poput Nili Kros upozorili da pravni sistem EU mora što pre da unese fleksibilnost u svoje odredbe, veliki broj svetskih zemalja (Koreja, Tajvan, Izrael, Australija…) je implementirao koncept sličan američkoj “fer upotrebi”.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Tamara Sićević, advokat.
