Pojam
Ugovor o doživotnom izdržavanju jeste ugovor kojim se davalac izdržavanja obavezuje da će izdržavati primaoca izdržavanja do njegove smrti, a primalac izdržavanja zauzvrat se obavezuje da će na davaoca preneti neko pravo svojine ili neko drugo imovinsko pravo. Međutim, sticanje svojine, odnosno drugog imovinskog prava odlaže se do trenutka smrti primaoca izdražavanja.
Ugovor je zaključen kada se davalac i primalac izdržavanja saglase o bitnim elementima ugovora, a to su: a) dobro koje u trenutku primaočeve smrti prelezi na davaoca i b) izdržavanje na koje se davalac obavezuje. Izdržavanje se može davati u novcu ili u naturi.
Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo prava i stvari koja postoje u trenutku zaključenja ugovora, u suprotnom ugovor je ništav.
Primalac izdržavanja može biti samo fizičko lice, dok davalac izdržavanja mogu biti fizičko ili pravno lice.
Forma ugovora
Ugovor o doživotnom izdržavanju je formalni ugovor i ukoliko se određena forma prilikom sastavljanja ugovora ne ispoštuje, ugovor će biti apsolutno ništav.
Predviđene su dve forme za sastavljanje ovog ugovora:
- Forma javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave;
- Forma javnobeležničkog zapisa.
Forma javnobeležnički potvrđene isprave – Solemnizacijom javni beležnik potvrđuje da sadržina ugovora odgovara volji ugovornih strana. U ovom slučaju, ugovornici donose javnom beležniku već pripremljen ugovor koji su sačinili sami ili kod advokata. Ukoliko javni beležnik utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za zaključenje ugovora, donosi rešenje kojim odbija solemnizaciju ugovora.
Važno je napomenuti, da javni beležnik ima obavezu da upozori ugovornike da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja, te da se njome ne mogu namiriti primaočevi nužni naslednici. Javni beležnik, u solemnizacionoj klauzuli, mora konstatovati da je ovo upozorenje saopštio ugovornim stranama, inače je ugovor apsolutno ništav.
Forma javnobeležničkog zapisa – Javnobeležnički zapis biće jedina forma u kojoj ugovor može da se zaključi kada su ispunjena sledeća dva uslova: a) predmet primaočeve obaveze mora biti pravo svojine na nepokretnosti i b) primalac izdržavanja mora biti (potpuno ili delimično) poslovno nesposobno lice. Ukoliko nije ispunjen neki od dva uslova, dovoljno je da ugovor bude zaključen u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
Saglasnost trećeg lica za zaključenje ugovora
Pravilo je da se za zaključenje ugovora ne traži saglasnost trećeg lica. Međutim, moguća su dva izuzetka.
Prvi izuzetak odnosi se na situaciju kada ugovor zaključuje stariji maloletnik (lice delimično lišeno poslovne sposobnosti). U tom slučaju potrebna je saglasnost njegovog zakonskog zastupnika koja se daje u formi javno potvrđene isprave.
Drugi izuzetak odnosi se na situaciju kada se u ulozi davaoca izdržavanja pojavljuje lice koje se u okviru svog zanimanja stara o primaocu izdržavanja. Primera radi, to je situacija kada primalac izdržavanja zaključi ugovor sa staračkim domom u kojem je smešten. U tom slučaju, za zaključenje ugovora, potrebna je saglasnost nadležnog organa starateljstva. Saglasnost se daje u formi rešenja u upravnom postupku. Bez saglasnosti ugovor je apsolutno ništav.
Primaočeve obaveze
Primalac ne sme otuđiti, uništiti ili opteretiti stvar koja treba da pređe na davaoca izdržavanja. Ukoliko primalac postupi suprotno, davalac izdržavanja ima pravo da raskine ugovor i da traži povraćaj onoga što je dao na ime izdržavanja.
Davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora da suprostavi primaočevim kupcima, poklonoprimcima ili drugim pravnim sledbenicima ukoliko su nesavesni (ako su znali ili su mogli znati da je primalac izdržavanja povodom te iste stvari zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju). Davalac mpže zahtevati da svoje pravo iz ugovora upiše u javne knjige i tada važi neoboriva pretpostavka da su primaočevi sledbenici nesavesni, s obzirom na to da svako ima pravo uvida u javne knjige.
Pravne posledice smrti davaoca izdržavanja
Prava i obaveze davaoca izdržavanja relativno su naslediva. Može se desiti situacija da davalac premine pre primaoca izdržavanja I tada njegova prava i obaveze prelaze na njegovog supružnika i potomke. Da bi došlo do toga potrebno je da se ispune dva uslova: a) supružnik i potomci moraju biti pozvani na nasleđe I b) supružnik i potomci moraju pristati na produženj ugovora.
Ukoliko supružnik i potomci ne pristanu na produžetak ugovora, ugovor se raskida, a oni ne mogu tražiti naknadu za ono što je dato na ime izdržavanja. Ukoliko, iz nekog razloga, supružnik i potomci ne mogu da preuzmu obaveze iz ugovora tada će imati pravo na naknadu za ranije dato izdržavanje.
Neprenosivost prava i obaveza
Kako je ugovor o doživotnom izdržavanju lični ugovor, primaočevo pravo na izdržavanje ne može se preneti da drugog poverioca, kao što se ni obaveze davaoca ne mogu preneti (sem izuzetka). Kada primalac umre, njegovo pravo na potraživanje se gasi, ne može se preneti na njegove naslednike.
Obaveze davaoca u principu se neprenosiva. Postoji izuzetak kada je ugovorom predviđeno da treće lice može izvršavati obaveze izdržavanja. Ukoliko je ugovoreno da će primalac zasnovati zajednički život s davaocem i članovima njegove porodice, primalac se ne može protiviti da obavezu izdržavanja vrše članovi davaočeve porodice.
Odgovornost davaoca za primaočeve obaveze
S obzirom na to da davalac izdržavanja nije primaočev naslednik, on ne odgovara za primaočeve dugove. Međutim, moguć je izuzetak po opštim pravilima obligacionog prava.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.
Autor: Miroslava Puzić, saradnik u nastavi i medijator.
