Proces digitalne transformacije otpočeo je u svetu još pre pandemije Covid 19, ali je u uslovima sveopšte izolacije doživeo neslućeno ubrzanje. Danas je jasno da je ovaj proces nezaustavljiv i da će sve korporacije koje žele da opstanu na tržištu morati da se usklade sa promenama koje nosi digitalna revolucija, ukoliko žele da opstanu na tržištu.
Digitalna transformacija predstavlja proces prilagođavanja klasičnih poslovnih modela i procesa razvoju digitalnih tehnologija. Mnoga poslovna pravila i pretpostavke iz preddigitalne ere više ne važe i za svaki biznis je ultimativni zahtev da se adaptira novim okolnostima. Transformacija podrazumeva najpre promenu u strateškom načinu razmišljanja i pristupu klijentima, konkurenciji, podacima, inovaciji i vrednostima. Klijenti i interakcija sa njima, razumevanje njihovih potreba i očekivanja, postaju prioritet svih prioriteta. Promene unutar sistema podrazumevaju sveobuhvatnu transformaciju u svim organizacionim delovima, koji moraju početi da deluju kao dobro uigran tim.
U klasičnom sistemu poslovanja, pravna funkcija unutar organizacije uglavnom je delovala po sopstvenim pravilima, bez potrebe da se previše upušta i razume potrebe biznisa, pa čak i bez previše interesovanja i informacija o poslovanju. Nije retkost u kompanijama da pravnici ne razumeju osnovne poslovne i /ili finansijske pojmove, pa čak ne znaju ni da li je kompanija u kojoj rade poslovnu godinu završila pozitivno ili negativno. Uz ekskluzivnu moć da procenjuju usklađenost poslovanja sa propisima, pravnici su sebi izborili poziciju arbitra koji daje konačan sud o dozvoljenosti novih poslovnih modela i ideja, bez da u suštini i razumeju potpuno iste i da im je jasan cilj kojem se teži i od kakvog je isti značaja za poslovanje. Odluke se donose uglavnom isključivo sa pozicije vrlo konzervativnog tumačenja pravne norme, što u najvećem broju slučajeva dovodi do odbijanja bilo kakvih promena i inovativnih ideja. Zato je uvreženo mišljenje da korporativni pravnici, uglavnom, predstavljaju smetnju poslovnom razvoju, što je stvorilo skoro nepremostiv jaz sa onim delovima kompanija koji su zaduženi za kreativu, osmišljavanje novih poslovnih mogućnosti i stvaranje dodate vrednosti, bilo da se radi o nabavci, prodaji ili marketingu.
Tako postavljena pravna funkcija, uz zaposlene koji uglavnom slabo razumeju poslovne procese i nove potrebe, koji nisu skloni promenama i zaklanjaju se iza propisa, postala je izuzetno skupa operacija, koja onemogućava kompanije u daljem razvoju i prilagođavanju tržištu, konkurenciji i pre svega, očekivanjima kupaca.
Digitalna transformacija zahteva potpuno drugačiji oblik, organizaciju i način rada pravne funkcije. Novi zahtevi koje poslovanje danas neminovno postavlja pred pravnike jeste da pored prava, poznaju i osnove poslovanja i finansija, razumeju poslovni jezik i potrebe biznisa i da rade brzinom koja je puno veća od današnje i koja je kompatibilna potrebama biznisa. Preporuke i mišljenja koja se daju moraju biti bazirana, osim na važećim propisima i na dobrom poznavanju činjenica i poslovnih podataka, razumevanju potreba biznisa i krajnjeg cilja kojem se teži, te sveukupnoj proceni rizika. Pravnici moraju dobro poznavati poslovnu metriku i biti spremni da i njihov rad bude podvrgnut jednakom merenju i procenjivanju kao i rad svih drugih poslovnih jedinica. Postojanje i praćenje realizacije KPI-jeva mora postati standardni proces i u segmentu pravnog poslovanja.
Da bi se pravna funkcija prilagodila očekivanjima biznisa, najpre je neophodno preispitati i reformisati osnovne postavke i principe rada unutar pravne funkcije. Nužno je izvršiti analizu i napraviti procenu koji je to miks ekspertize, veština, iskustva i znanja potreban kako bi pravna funkcija mogla da postane deo kompanije koji kroz svoje usluge stvara dodatu vrednost. Takođe, neophodno je i proceniti koji su to sve podaci neophodni pravnicima kako bi mogli da daju pravna mišljenja i procene zasnovane na relevantnim informacijama. U skladu sa svim navedenim, neophodno je odrediti koji je to obim troškova neophodan kako bi se obezbedila drugačija i više biznis orjentisana pravna usluga. Tako postavljen pravni sektor mora da bude sposoban da aktivno sarađuje sa ostalim poslovnim jedinicama na kreiranju dodate vrednosti kroz dobro razumevanje poslovnog okruženja, potrebe klijenata, novih ideja i poslovnih strategija i realizacije istih u skladu sa kreativnim pristupom poslovnom i pravnom okruženju.
Promenjena očekivanja od pravne funkcije u celini, menjaju i očekivanja od svakog pravnog profesionalca angažovanog unutar korporacije. Kako bi se realizovala neophodna promena nužno je najpre da i svaki pojedinac promeni svoj način razmišljanja i pristup poslu. Strogo formalan, isključivo pravnički pristup, već nije a svakako neće biti dovoljan u budućnosti. Korporativni pravnici moraju biti spremni da se posvete učenju potpuno novih pojmova vezanih za poslovanje, razumevanju poslovnih rezultata i postavljenih ciljeva i konstantnom praćenju promena u poslovnom i pravnom okruženju. U skladu sa tim moraju biti dobro obavešteni, uključeni u sve poslovne procese unutar kompanije i od početka aktivno sudelovati u osmišljavanju kreativnih načina za realizaciju postavljenih ciljeva.
Tek tako koncipirana i postavljena pravna funkcija, koja će biti deo poslovnih procesa i modela, spremna na konstantne promene i učenje te merenje svih elemenata svog rada, omogućiće da kompanijerastu i ostvaruju ciljeve klijenata, obezbede konkurentnost na tržištu i postižu bolje rezultate.
Ovakva promena predstavlja proces koji nije ni lak ni brz i zahtevaće značajan trud i angažman svakog pojedinca. Ali ovakva promena predstavlja neophodan uslov kako bi se kompanija u celini transformisala i bila spremna da odgovori izazovima i prilikama koje digitalno okruženje nosi sa sobom.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Vladan Drašković, advokat
